Олдам (енгл. Oldham) је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској. Налази се у Великом Манчестеру између река Ирка и Медлока, 5,5 км југоисточно од Рочдејла и 8,5 км од Манчестера. Олдам је административно седиште општине Олдам која је 2015. године имала 230.800 становника.

Олдам
енгл. Oldham

Административни подаци
Држава Уједињено Краљевство
Конститутивна земља Енглеска
РегијаСеверозападна Енглеска
Становништво
Становништво
 — 2011.96.555
 — густина1.438,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате53° 32′ 40″ С; 2° 07′ 01″ З / 53.5444° С; 2.1169° З / 53.5444; -2.1169
Површина67,1 km2
Олдам на карти Уједињеног Краљевства
Олдам
Олдам
Олдам на карти Уједињеног Краљевства
Позивни број0161

Олдам је познат по томе што је у 19. веку био међународни центар за производњу текстила. Био је то град индустријске револуције и један од првих индустријализованих градова који је брзо постао „један од најважнијих средишта индустрије памука и текстила у Енглеској“.[1] На врхунцу, то је био најпродуктивнији град за предење памука у свету, који је производио више памука него Француска и Немачка заједно.[2][3] Олдамова текстилна индустрија доживела је пад средином 20. века, а последња производња затворена је 1998. године.[4]

Након пропадања текстила у граду, економија је постепено слабила. Данас је Олдам претежно резиденцијални град, а побољшање центра града фокус је пројекта трансформације града у центар за даље образовање и сценске уметности.[5] Град се ипак доста разликује од других индустријских градова, због својих грађевина из различитих архитектонских доба. Године 2001. град је имао 103.544 становника и површину од око 67 км².[6][7]

Историјат уреди

Олдам означава старо село или старо место, а на саксонском олд извачава антику, а хам кућу, фарму или заселак. Ипак, познато је да је порекло речи Олдам из норвешког језика.[8][9] Сматра се да име града долази од старогрчке реди у комбинацији са норвешким језиком и да означава „подножје”, можда описујући положај града на врху брда.[8] Алтернативно се претпоставља да „холм” означава хулме фармера.[8] Име града познато је од 865. године током владавине Данелага.[8][10]

Рана историја уреди

Најранији познати докази о људском присуству у данашњем Олдаму сведоче открићем неолитичних кремених предмета пронађених на брдима Вернет и Бесом, који датирају од пре 7–10 000 година.[8][8] Докази о каснијим римским и келтским активностима потврђени су древним римским путевима и археолошким реликвијама бронзаног доба које су пронађене на разним налазиштима у граду.[11] Имена места келтског порекла још увек се могу наћи у Олдаму: Вернет потиче од келтског личног имена, Глодвик је може односити на насип или ров, Чадертон је реч англосаксонско порекла, а потиче од латинске катедре, означавајући „столицу”.[8][12] Иако су англосаксони окупирали територију око подручја вековима раније, верује са да је у Олдаму било људи и 865. године, када су дански освајачи населили насеље Алдеулм у данашњем граду..[8][13]

Од осниваља у 9. веку до до индустријске револуције, верује се да је Олдам тек нешто више од малих и безначајних насеља разасутих по мочварним и земљаним деловима који су повезивали Манчестер са Јорком.[8][14] Ипак, ово подручје се пијављује у документима из средњег века, забележено као територија под контролом мањинских владајућих породица и барона.[15][13] У 13. веку град је документован у неколико списа. У то време овим подручјем владоа је Ричард Олдам, евидентиран као владар влестелинства Вернет/Олдам. Наследила га је ћерга Маржери која се удала за Џона Кудворта, а и њихови наследници су имали имања на подручју данашњег града Олдама.[9][4]

Индустрија текстила уреди

 
Млин за производњу памука направљен 1903. године.

Велики део Олдамове историје тиче се производње текстила током индустријске револуције; речено је да „ако је икада индустријска револуција поставила град чврсто и четврто на мапу света, тај град је Олдам.” За индустријализацију коришћено је подручје за испашу оваца, што је пружало сировину за локалну трговину вуном.[16] До 1756. године Олдам је постао центар индустрије у Енглеској. Град се у последњој четвртини 18. века променио од индустријског места у широку индустријску метрополу текстилних фабрика.[9] Клима, геологија и топографија Олдама били су неумољива ограничења за социјалне и економске активности становника.[17] На 700 метара надморске висине и без већих река или видљивих природних ресурса, Олдам је имао лоше географске карактеристике у поређењу с другим насељима за инвеститоре и њихове инжењере.[9] [18] Као резултат тога, Олдам није играо никакву улогу у почетном периоду индустријске револуције, иако се касније сматрао очигледном територијом за индустријализацију због свог погодног положаја између радне снаге Манцчестера и југозападног Јоркшира.[19][2][4]

Израда памука у граду почела је 1788. године када је Лис Хол саградио прву машину за памук. У току једне године изграђено је 11 других млинова, а до 1818. било их је 19 - што није велики број у поређењу с другим локалним насељима. Олдамово мало локално становништво увелико је повећано масовном миграцијом радника из околних села, што је резултирало повећањем броја становника са нешто више од 12.000 1801. на 137.000 1901. године.[18][4][20][8] Брзина овог урбаног раста значила је да је Олдам, са мало претиндустријске историје, ефективно рођен као град фабрике.

Град је постао светски центар производње памука у другој половини 19. века.[4] Године 1851. преко 30% популације града било је запослено у текстилном сектору, у поређењу са 5% широм Велике Британије. Олдам је надвладао главне урбане центре као што су били Манчестер и Болтон као резултат процвата изградње млинова током шездесетих и седамдесетих година 18. века, периода током којег је Олдам постао најпродуктивнији град за производњу памука у свету. Године 1871. град је имао више машина за прераду памука него било која друга земља на свету, осим Сједињених Држава.[4] Године 1909. град је израђивао више памука него Француска и Немачка заједно.[21] До 1911. године у Олдаму је било 16,4 милиона вретена, у поређењу са 58 милиона у Великој Британији и 143,5 милиона у свету; 1928. године, изградњом највеће британске текстилне фабрике Олдам достигао је свој производни зенит.[4] а свом врхунцу било је више од 360 млинова, који су радили ноћ и дан.[22][23]

 
Уље на платну, Олдам 1803. године.

Олдамовим градским пејзажом доминирали су карактеристични правоугаони млинови од опеке. У периоду од 1861. до 1865. године прекинута је испоруга залива памука у Сједињеен Државе. Пошто је Олдам у том периоду потпуно зависио од памука, дошло је до велике незапослености у граду. До 1863. године основан је комитет и уз помоћ централне владе откупљено је земљиште са намером да се запосле локални радници памука за изградњу Алекандра парка, који је отворен 28. августа 1865. године.[24] Град се превише ослањао на текстилни сектор, како је увоз јефтинијих страних предива растао током 20. века, Олдамова економија је опала, ипак тек 1964. године град је престао да буде највећи центар центрифуге памука. Упркос настојањима да се повећа ефикасност и конкурентност њене производње, последња производња затворена је 1998. године.

Олакшан својим процватом текстилне индустрије, Олдхам је развио опсежне секторе грађевине и машинства током 18. и 19. века. Производња машина за предење и ткање у Олдхаму припада последњој деценији 19. века, када је постала водећи центар у области инжењерства. Браћа Плат који су живели у Олдаму били су пионири који су израдили машине за памука, развијајући иновативне производе који су омогућили масовну производњу. Браћа Плат постали су највећи произвођачи текстилних машина на свету, запошљавајући преко 15.000 људи у деведесетих година 19. века.[25][26][27] Они су били заинтересовани за инвестирање у локалном подручју и својевремено су подржавали 42% становништва. Центар комплекса налазио се у Њу Хартофрд Ворксу у Вернету, огромном комплексу зграда и унутрашњих железница на месту које гледа на Манчестер. Железничка станица која је служила овом месту касније је била основа железничке станице Олдам Вернет. Главна зграда постоји до данас. Браћа Плат су стекла престижне награде из целог света, и снажно се бавила локалном политиком. Џон Плат је 1854. године постао четврти градоначелник Олдама. Године 1865. изабран је за посланика у граду, а понови 1868. године, на власти је остао до смрти 1872. године. Бронзана статуа Плата постојала је у центру града, али је пресељана у парк Александар.

На полеђини индустријске револуције, Голдам је развио опсежан сектор вађења угља, који је повезан са подршком локалној индустрији памука и становницима града, мада постоје докази о мањој експлоатацији угља на том подручју већ у 16. веку. У граду је било преко 150 забележених котларница. Иако неки савремени извори кажу да је у Олдаму било комерцијалног ископавања угља до 1738. године, старији извори приписују комерцијалну експанзију вађења угља доласком у град двојице велшких радника, Џона Еванса и Вилијама Џоунса., око 1770. године.[8] Предвиђајући пораст потражње за угљем, повећала се и производња.

Рудници су били у великој мери југозападно од града око Холинвуда и Вернета и пружали су довољно угља да убрзају Олдамов брзи развој. Године 1851. у Олдамовој коларници запошљавало се више од 2000 мушкараца, иако је количина угља у граду била прецењена, а производња је почела опадати и пре него што је почела индустрија памука.[6] Данас су једини видљиви остаци рудника искоришћени шахтови и бушотине.[8][28]

Социјална историја уреди

 
Стара, Фридрикова улица у Вернету, Олдам.

Социјалну историју града обележили су немири и протести, нарочито они радничке класе. Наводи се да су људи Олдама били радикални почетком 19. века, а у граду је био велики број радикалних покрета. Немири и незапосленост уследили су након што су машине за рад замениле људе, а велики број њих добио је отказ.[6][6] Дана 20. априла 1812. године у граду су избили немири, срушени су поједини млинови за памук у оближењем Мидлтону.[9] Олгам је 16. авгуса 1819. град политичких реформи.[29][30] Џон Лис, произвођач памука и бивши војник био је једна од петнаест жртава масакра који се догодио у граду. Олдам Друштво жена за слободан избор основано је 1910. године са Маржери Лес као председницом. Чаристички и кооперативни покрети имали су снажну подршку у граду, док су многи грађани протестовали због подршке еманципацији робова.[4]

Три дана крајем маја 2001. Олдам је постао центар националне и међународне медијске пажње. Након сукоба и дуготрајних расних тензија између локалних белих Британаца и британских пакистанских заједница, у граду су избили велики нереди.[31] Олдамови немири су били најгори расно мотивирани нереди у Великој Британији у претходних 15 година.[31] Најмање 20 људи је поврђено у нередима, укључујући 15 полицајаца, а 37 особа је ухапшено.[32] Слични нереди су се десили и у другим градовима на северу Енглеске наредних дана и недеља.[33][32][34] Нереди из 2001. подстакнули су владине и независне истраге, које су се колективно сложиле о побољшању односа у заједници и значајним обновама за град.[8] У граду је било и даље страха од нереда након смрти Гавина Хоплија 2002. године.

Администрација уреди

Грађанска историја уреди

Лежећи унутар историјских граница државе Ланкашир од почетка 12. века, Олдам је забележен 1212. године као један од пет делова имања „Каскенмур“, које су у име краља Џона држали Роџер де Монтбегон и Вилијам де Невил.[31][6] Касније је Олдам формирао насеље у оквиру древне црквене жупе.[4] Године 1826. основани су комесари за социјално и економско унапређење Олдхама. Град је постао део парламентарне четврти 1832. године, мада је 1849. године Олдам инкорпориран као општински округ, што му је дало статус у Великој Британији, а 1850. године, Градско веће добило је овлашћења повереника за унапређење.[5][8][8][6] Околина града је од 1851. до 1881. била статистичка јединица која се користила за прикупљање података о матичним књигама и подацима пописа.[12]

Закон о локалној самоуправи из 1888. створио је изабрана окружна већа која су управљала службама широм Енглеске и Велса.[35][36] Тамо где је општински округ имао преко 50 000 становника током пописа становништва 1881. године, створен је жупанијски округ, са овластима и дужностима округа.[8] Олдам имао 1881. популацију од 111.343 становника и постао је округ 1. априла 1889. године.[37] Област је била независна од савета округа Ланкашира за локалну управу. Године 1951. делови руралне области Лимерст додати у састав града Олдама, а 1954. године ти делову су укинути из града. Од 1961. године, град је био близанац са градом Крањ из Словеније.[38] На основу Закона о локалној самоуправи из 1972. године статус аутономне жупаније града је укинут, а Олдам је од 1. априла 1974. године у саставу Метрополитанске општине Олдам, у оквиру метрополитанске жупаније Великог Манчестера.[5][6]

Парламент уреди

 
Зграда скупштине Олдама направљена 1841. године, данас се користи као биоскопска хала.

Границе двеју парламентарних изборних јединица деле Олдам: Олдам Исток и Саделворт, Олдам Вест и Ројтон (који обухвата средиште града), које представљају парламентарни посланици Деби Абрамс и Џим Мекмахон респективно.[39][40][41]

Створени као парламентарни округ 1832. године, Олдамови први парламентарни заступници били су радикали Вилијам Собет и Џон Филден.[42] Винстон Черчил је започео своју политичку каријеру у Олдаму. Иако је био неуспешан у свом првом покушају 1899. године, Черчил је изабран за члана парламента у Олдамовој изборној јединици на општим изборима 1900. године.[43] Бирао је изборну јединицу за Конзервативну странку до општих избора 1906. године, када је као либерални посланик победио на изборима за Манчестер Норт Вест. Након што је 1940. постао премијер Велике Британије, Черчил је 2. априла 1941. године постао почасним грађанин Олдама.[8]

На референдуму о чланству у Европској унији 2016. године, грађани Олдама су гласали масовно за Брегзит. Гласање за напуштање Европске уније било је 60,9%.[44][45]

Географија уреди

Град се налази северозападно од Лондона, налази се на 213 м надморске висине, 11,1 км сеероисточно од Манчестера, на терену између река Ирк и Медлок. Олдам има умерену океанску климу, као и већи део Велике Британије, са хладним летима и благим зимама.[13][46] Дана 23. новембра 1981. године у граду се формирао торнадо и узроковао штету. Олдамову топографију карактерише његов храпав терен.[47] Град има површуну од 17,9 км². Река Бил тече северно и формира границу са Олдамом и Ројтоном.[8] Источно од ове реке површина се уздиже до висине од 373 м на брду Вудварт.[48] Остатак површине је брдовит, просечна висина опада према југозападу.[49] Иако је Олдам имао напредну економију током 19. века, локални трговци углавном нису били вољни да троше на грађанске институције. Касније је архитектура града описана као „осредња”.[50] У Олдаму постоји мешавина урбаних области високе густине, предграђа, полусеоских и руралних локација.[8] Територија Олдама је повезана са осталим градовима са свих страна, осим малог дела уз његове источне и јужне границе, а за потребе Канцеларије за националну статистику формира четврто највеће насеље градског подручја Великог Манчестера.[51] Аутопут М60 пролази југозападно од Олдама, кроз Холинвуд, а тешка железничка линија улази из Олдама из истог смера, путује североисточно до центра града.

Многе Олдхамове садашње поделе и предграђа потичу од прединдустријских засеока, манорских заједница и древних капела. Нека насеља су изграђена као стамбена, за раднике у индустрији.[8] Кроз већи део своје забележене историје Олдам је био окружен великим слојем мочварног подручја.[8] Велики део Олдамових резиденција су „мале вредности“. Постојећи као дворац у 15. веку, Хатерсакл хол је био дом краљевске породице у 17. веку који су изгубили део свог власништва због Енглеског грађанског рата.

Клима (Олдам)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 6,0
(42,8)
7,0
(44,6)
9,0
(48,2)
12,0
(53,6)
15,0
(59)
18,0
(64,4)
20,0
(68)
20,0
(68)
17,0
(62,6)
14,0
(57,2)
9,0
(48,2)
7,0
(44,6)
20
(68)
Средњи минимум, °C (°F) 1,0
(33,8)
1,0
(33,8)
3,0
(37,4)
4,0
(39,2)
7,0
(44,6)
10,0
(50)
12,0
(53,6)
12,0
(53,6)
10,0
(50)
8,0
(46,4)
4,0
(39,2)
2,0
(35,6)
1
(33,8)
Количина падавина, mm (in) 68,6
(27,01)
50,8
(20)
61,0
(24,02)
50,8
(20)
61,0
(24,02)
66,0
(25,98)
66,0
(25,98)
78,7
(30,98)
73,7
(29,02)
76,2
(30)
78,7
(30,98)
78,7
(30,98)
810,2
(318,97)
[тражи се извор]

Становништво уреди

Становништво
Попис 2011. Олдам Цело подручје Енглеска
Укупно 96,555 217,273 53,012,456
Рођени 15% 8.2% 17.57%
Белци 55.4% 77.5% 85.4%
Азијати 37.6% 18.1% 7.8%
Црна раса 2% 1.2% 3.5%
Хришћани 58% 73% 59.4%
Муслимани 25% 11% 5%
Хиндуси 1.1% 0.1% 1.5%
Нерелигиозни 8.3% 8.9% 24.7%
Старији од 65 година 12% 14% 16.33%
Неизјашњени 5.5% 3.7% (7.6–8.4%)

Према подацима из Пописа становништва у Уједињеном Краљевству 2001. године, Олдам је имао укупно 103.544 становника, што га чини 55. насељеним становништвом у Енглеској и петим насељеним насељем ширег градског подручја Манчестера.[52][53][54] Ова бројка у комбинацији са њеном површином даје Олдаму густину насељености од 1,544 људи км².[55] Локално становништво је описано као „радничка класа”; средња класа која тежи да живи у околним насељима.[56] Због преваленције града као индустријског центра и тиме средишта за запошљавање, Олдам је током своје историје привлачио раднике мигранте, укључујући оне из шире Енглеске, Шкотске, Ирске и Пољске. Током педесетих и шездесетих годиа 20. века, у покушају да надокнаде мањак радника и ревитализују локалну индустрију, грађани шире Заједнице народа били су охрабрени да се преселе у Олдам и друге британске градове.[57] [58] Многи су дошли с Карипског и Индијског потконтинента и населили су се широм олдамске четврти.[27][59]

Данас Олдхам има велике заједнице са баштином из Бангладеша, Индије, Пакистана и делова Кариба. У време пописа становништва 2001. године, више од једног од четири становника се идентификовало као припадник јужноазијске или британске азијске етничке групе.[60] Културне поделе по етничкој позадини су снажне у граду, са слабом интеграцијом и кохезијом међу заједницама азијског и белог порекла.

Са само малим локалним становништвом током средњовековних времена, као резултат увођења индустрије, дошло је до масовне миграције сеоских радника у Олдам, што је резултирало променом броја становништва, 2.000 1714. на 12.000 у 1801. до 137.000 у 1901. Године 1851. 52.820 становника је живело Олдаму и он је постао 12. најнасељенији град у Енглеској.

У 2011. години, 77,5% становништва градског насеља Олдам били су белци, 18,1% азијци и 1,2% црнци. Док су у граду Олдам, који је 2011. имао 96.555 становника, 55.4% становништва били бели Британци, 37.6% азијати и 2% припадници црне расе.[61][62]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ OBC (1973)
  2. ^ а б Gurr & Hunt 1998, стр. 1–5.
  3. ^ „NW Cotton Towns Learning Journey”. spinningtheweb.org.uk. Архивирано из оригинала 10. 9. 2007. г. Приступљено 14. 9. 2007. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з McNeil & Nevell (2000)
  5. ^ а б в Lancashire, Lancashire County Record Office, Places names – O to R, Архивирано из оригинала 6. 9. 2010. г., Приступљено 9. 7. 2007 
  6. ^ а б в г д ђ е Brownbill (1911), стр. 92–108
  7. ^ „Census 2001 Key Statistics – Urban area results by population size of urban area”, ons.gov.uk, Office for National Statistics, KS01 Usual resident population, 22. 7. 2004, Приступљено 14. 9. 2007 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Bateson (1949)
  9. ^ а б в г д Butterworth (1981)
  10. ^ James, Alan. „A Guide to the Place-Name Evidence” (PDF). SPNS – The Brittonic Language in the Old North. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 8. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2018. 
  11. ^ Mills 1976, стр. 39
  12. ^ а б Ballard (1986)
  13. ^ а б в Daly (1974)
  14. ^ "Werneth (Cheshire and Lancashire), derived from uerneto- (British) = Latinized Gaulish Vernetum 'alder swamp'" (Bulletin of the Board of Celtic Studies [University of Wales] 1979:545).
  15. ^ Bateson (1949), стр. 3
  16. ^ W. Farrer and J. Brownbill (eds), 'The parish of Prestwich with Oldham: Oldham', in A History of the County of Lancaster, (London, 1911), v, pp. 92–108. [1] (British History Online); R.E. Stansfield-Cudworth, 'Gentry, Gentility, and Genealogy in Lancashire: The Cudworths of Werneth Hall, Oldham, c.1377–1683', Transactions of the Lancashire and Cheshire Antiquarian Society, 111 (2019), 48–80.
  17. ^ Kidd (1977)
  18. ^ а б Frangopulo 1977, стр. 154.
  19. ^ Foster (1974)
  20. ^ Clough (1996)
  21. ^ Oldham Metropolitan Borough Council (2001), Contaminated Land Strategy 2001 (PDF), oldham.gov.uk, стр. 16, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2008. г., Приступљено 11. 3. 2008 
  22. ^ „Visit Oldham – The History of Oldham”. visitoldham.co.uk. Архивирано из оригинала 6. 8. 2007. г. Приступљено 16. 9. 2007. 
  23. ^ „Spinning The Web – Oldham”. spinningtheweb.org.uk. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 28. 6. 2006. 
  24. ^ Millett 1996.
  25. ^ Oldham's Economic Profile – Printing & Publishing Архивирано 2006-09-07 на сајту Wayback Machine , oldham.gov.uk. Retrieved 19 March 2007.
  26. ^ Contract Printing – Oldham – North West England – Trinity Mirror Printing Архивирано 2012-12-16 на сајту Wayback Machine . Retrieved 16 February 2011
  27. ^ а б URBED (април 2004), Oldham Beyond; A Vision for the Borough of Oldham (PDF), Oldham.gov.uk, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г., Приступљено 1. 11. 2007 
  28. ^ Trade Union Ancestors; A to Z of trade unions – O, unionancestors.co.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 30. 10. 2007 
  29. ^ McPhillips 1977, стр. 23.
  30. ^ Marlow (1969), стр. 120
  31. ^ а б в Nadin (2006)
  32. ^ а б Ritchie, David (11. 12. 2001), The Ritchie Report (PDF), oldhamir.org.uk, Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2007. г., Приступљено 17. 9. 2007 
  33. ^ „HOPE not hate blog: Gavin deserves better”. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  34. ^ Cantle, Ted (30. 3. 2006), Challenging Local Communities to Change Oldham (PDF), University of Coventry, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г., Приступљено 31. 10. 2007 
  35. ^ Local Government Act 1888 (32 & 33 Vict. c.49) s.31
  36. ^ Crawford (2000)
  37. ^ Youngs, Frederic A, Jr. (1991), Guide to the Local Administrative Units of England, Vol.2: Northern England, Royal Historical Society, стр. 676—686, ISBN 0-86193-127-0 
  38. ^ Tourist Information in Oldham, oldham.gov.uk, Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г., Приступљено 1. 5. 2007 
  39. ^ Phil Woolas MP, theyworkforyou.com, Приступљено 11. 11. 2007 
  40. ^ Jim McMahon MP, theyworkforyou.com, Приступљено 1. 2. 2018 
  41. ^ Debbie Abrahams MP, theyworkforyou.com, Приступљено 14. 1. 2011 
  42. ^ Wilson, John Marius, Descriptive Gazetteer entry for OLDHAM, visionofbritain.org.uk, Приступљено 2. 11. 2007 
  43. ^ The Churchill Centre, Churchill and...Politics; All the Elections Churchill Ever Contested, winstonchurchill.org, Архивирано из оригинала 9. 12. 2007. г., Приступљено 9. 6. 2009 
  44. ^ Butler, Katie (24. 6. 2016). „EU referendum: Oldham votes to leave”. men. Приступљено 17. 3. 2020. 
  45. ^ „Referendum Results: Leave or Remain find out how your area voted | Sky News”. election.news.sky.com (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2020. 
  46. ^ Statistics by County, imagesofengland.org.uk, Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г., Приступљено 22. 12. 2007 
  47. ^ British History Online (1848), 'Cold-Ashby – Coley' A Topographical Dictionary of England, Victoria County History, Приступљено 7. 4. 2007 
  48. ^ Oldham Metropolitan Borough Council, Interactive Planning Map, oldham.gov.uk, Архивирано из оригинала 8. 3. 2008. г., Приступљено 20. 6. 2007 
  49. ^ Iain Jackson, Oldham: Separate Development (PDF), edgehill.ac.uk, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г., Приступљено 13. 9. 2007 
  50. ^ Greater Manchester Police (27. 1. 2006), Oldham East, gmp.police.uk, Архивирано из оригинала 3. 11. 2007. г., Приступљено 9. 6. 2009 
  51. ^ Oldham Rochdale Housing Market Renewal Pathfinder. „Oldham Rochdale Housing Market Renewal Pathfinder; Derker”. oldhamrochdalehmr.co.uk. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 14. 10. 2007. 
  52. ^ United Kingdom Census 2001, Hollinwood (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  53. ^ United Kingdom Census 2001, Coldhurst (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  54. ^ United Kingdom Census 2001, Alexandra (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  55. ^ United Kingdom Census 2001, St. James (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  56. ^ United Kingdom Census 2001, St. Pauls (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  57. ^ Millett, Freda (1994), Oldham & its People, Oldham Leisure Services, ISBN 0-902809-31-8 
  58. ^ United Kingdom Census 2001, Werneth (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  59. ^ United Kingdom Census 2001, St. Marys (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  60. ^ United Kingdom Census 2001, Waterhead (Ward), neighbourhood.statistics.gov.uk, Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г., Приступљено 18. 10. 2007 
  61. ^ „2011 Census: Key statistics for Oldham” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. Приступљено 19. 3. 2015. 
  62. ^ „KS201EW (Ethnic group) – Nomis – Official Labour Market Statistics”. www.nomisweb.co.uk. 

Литература уреди

  • Clough, Dean (1996), Bygone Oldham, True North Publishing, ISBN 978-1-900463-25-6 
  • Ballard, Elsie (1986) [1967], A Chronicle of Crompton (2nd изд.), Burnage Press, ISBN 978-5-00-096678-5 
  • Bateson, Hartley (1949), A Centenary History of Oldham, Oldham County Borough Council, ISBN 978-5-00-095162-0 
  • Brownbill, John (1911), Farrer, William, ур., A History of the County of Lancaster: Volume 5, Victoria County History, ISBN 978-0-7129-1055-2 
  • Butterworth, Edwin (1981), Historical Sketches of Oldham, E.J. Morten, ISBN 978-0-85972-048-9 
  • Carter, James (1986), Oldham Colosseum Theatre – The first hundred years, Oldham Leisure Services, ISBN 978-0-902809-15-4 
  • Daly, J. D. (1974), Oldham: From the XX Legion to the 20th Century, Burnedge Press 
  • Crawford, Elizabeth (2000), The Women's Suffrage Movement: A Reference Guide, 1866–1928, Routledge, ISBN 978-0-415-23926-4 
  • Drummond, Christine (2005), Oldham Celebrates: Events in Oldham's History, Oldham Arts and Heritage, ISBN 978-0-902809-58-1 
  • Eastham, Reginald H. (1994), Platts; Textile Machinery Makers, R.H Eastham 
  • Fanning, Gerry (2001), British Mining No. 68 – Oldham Coal, Keighley: Northern Mine Research Society, ISBN 978-0-901450-54-8 
  • Foster, John (1974), Class Struggle and the Industrial Revolution – Early industrial capitalism in three English towns, Weidenfeld & Nicolson, ISBN 978-0-297-76681-0 
  • Frangopulo, N. J. (1977), Tradition in Action: The Historical Evolution of the Greater Manchester County, EP Publishing, Wakefield, ISBN 978-0-7158-1203-7 
  • Gibb, Robert (2005), Greater Manchester: A panorama of people and places in Manchester and its surrounding towns, Myriad, ISBN 978-1-904736-86-8 
  • Gurr, Duncan; Hunt, Julian (1998), The Cotton Mills of Oldham, Oldham Education & Leisure, ISBN 0-902809-46-6 
  • Kidd, Leonard (1977), Oldham's natural history, Oldham Libraries, Art Galleries and Museums 
  • Lewis, Samuel (1848), A Topographical Dictionary of England 
  • Llewellin, Mark (2000), They Started Here!: The Story of Oldham Coliseum Theatre, P & D Riley Publishers, ISBN 978-1-874712-47-3 
  • Marlow, Joyce (1969), The Peterloo Massacre, Rapp & Whiting, ISBN 978-0-85391-122-7 
  • McNeil, R.; Nevell, M. (2000), A Guide to the Industrial Archaeology of Greater Manchester, Association for Industrial Archaeology, ISBN 978-0-9528930-3-5 
  • McPhillips, K. (1977), Oldham: The Formative Years, Neil Richardson, ISBN 978-1-85216-119-4 
  • Millett, Freda (1996), Images of England: Oldham, Nonsuch, ISBN 978-1-84588-164-1 
  • Mills, David (1976), The Place-Names of Lancashire, Batsford 
  • Nadin, Jack (2006), The Oldham Coalfield, Tempus Publishing, ISBN 978-0-7524-2945-8 
  • Sellers, Gladys (1991), Walking the South Pennines, Cicerone Press, ISBN 978-1-85284-041-9 
  • The County Borough of Oldham, the Official Handbook, Home Publishing Co., 1973, ISBN 978-0-7174-0371-4 

Спољашње везе уреди