Онеир
Онеири су у грчкој митологији били демони сна.
Митологија уреди
Онеири су могли имати различите облике, а људима су пристизали попут дашка ветра који је пролазио кроз кључаонице. Њихов задатак је био да уснуле упуте на прави пут или да их заварају. Онеира је било и више и замишљани су као демони или духови са тамним крилима. Они су се појављивали попут групе птица или слепих мишева, долазећи ноћу из своје пећине у Еребу, земљи вечите таме иза излазећег Сунца, односно крај Океана, близу земље мртвих. Висили су под лишћем дрвећа или по зидинама пећина. При доласку људима, они су пролазили кроз две капије; једна је била сачињена од рогова и доносила је пророчке снове, послате од богова. Такви снови су стизали после поноћи. Пре поноћи су стизали лажни снови, који су пролазили кроз капију од слоноваче.[1][2]
У почетку су Онеири били персонификација без божанских моћи. Касније у хеленистичко-римској епохи, Онеир постаје пратилац Хермеса, а у позној антици постају самостална божанства.[1]
Као њихове родитеље, Хигин је наводио Ереба и Никс, Хесиод у теогонији само Никс, Овидије у „Метаморфозама“ Хипноса[2], а Еурипид Геју[3]. Овидије такође наводи да су њихова имена Морфеј, који је уједно и вођа, Икел или Фобетор и Фантас. Неки извори наводе и Епијала.[2]
Друге личности уреди
Извори уреди
- ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ а б в theoi.com: Oneiroi, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б Greek Myth Index: Oneirus Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2010), Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе уреди
