Опсада Цариграда (1411)
Опсада Цариграда 1411. године догодила се током Грађанског рата у Османском царству (1402—1413) насталом након смрти турског султана Бајазита у бици код Ангоре.[1] Иако је за султана проглашен Мехмед I Челеби, његова браћа Иса, Муса и Сулејман нису прихватала његову власт. Резултат тога је грађански рат.
| Опсада Цариграда (1411) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Најстарија очувана мапа Константинопоља, аутора Кристофора Буонделмонтија настала у периоду 1465—1475. | |||||
| |||||
Опсада уреди
Пре битке на Анкари, Византија је била само пион Османског царства. Међутим, када је због грађанског рата стање у Турској ослабило, она је постала значајан играч у борби за османски престо. Византијски цар Манојло II Палеолог и његов регент Јован VII Палеолог подржавали су Сулејмана у његовој борби за престо, након чега су и потписали и Галипољски уговор који им је гарантовао неке територије које ће им бити препуштене.[2] За узврат им је Сулејман обећао неке територије дуж обала Мраморног мора. Сулејман је себе прогласио за султана у Једрену, престоници Румелије.
Међутим, Муса је поразио Сулејмана у бици код Космидиона 1410. године. Сулејман је заробљен и убијен од стране мештана 1411. године. Муса постаје нови султан и одлучује да се освети свим Сулејмановим савезницима укључујући и Византију. Опсада Цариграда подигнута је исте године.
Након Мусиних пораза од стране Мехмеда 1411. и 1412. године опсада је подигнута. Године 1413. Мехмед добија подршку српског деспота Стефана Лазаревића и односи победу над Мусом у бици код села Чаморлу[3] којом је освојио султански престо.
Види још уреди
Извори уреди
Византија, опадање и пропаст - Џ. Џ. Норич
- ^ Dimitris J. Kastritsis, The Sons of Bayezid, (Brill, 2007), xi.
- ^ Опсада 1411.
- ^ Encyclopædia Britannica Evpo 70 ed., Vol. 22, p. 368