Општина Рашка
Општина Рашка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 21.498 становника[1] (према попису из 2011. било је 24.678 становника).[2]
| Општина Рашка | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Рашка
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Рашки |
| Седиште | Рашка |
| Становништво | |
| Становништво |  21.498 (2022)
|
| Географске карактеристике | |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Небојша Поповић (СНС) |
| Регистарска ознака | РА |
| Веб-сајт | www.raska.org.rs |
Географија уреди
Општина захвата средишни део Ибарске долине, западне делове Копаоника и источне падине Голије. Долином Ибра је на северу повезано са Западним Поморављем и Шумадијом, на југу са Косовом и Метохијом, на истоку долином Јошанице, десном притоком Ибра, са Александровачком жупом и Топлицом, и на југозападу долином реке Рашке са Црном Гором. Простире се на површини од 670 km².[3]
Клима уреди
Клима је умерено континентална. Хидрографска мрежа је густа, јер на 1 km² територије општине Рашка долази 550 m водених токова. Простор обилује хидролошким природним реткостима, које чине: радиоактивни извори, језера, врела и термални извори.
Привреда уреди
Водеће гране привреде су индустрија и рударство, туризам и пољопривреда. Најзначајнији производи индустрије који су тражени и на светском тржишту су магнезијум метал, безалкално стаклено влакно и резана грађа. Рудно богатство општине је разноврсно (камени угаљ, азбест, олово, цинк, борни минерали итд). Процес индустријализације започет је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века.
С обзиром на брдско-планински карактер подручја ослонац пољопривредне производње је сточарство и воћарство.
Демографија уреди
Општина је према попису из 2011. године углавном насељена Србима.
Култура уреди
Као средишни део старе средњовековне српске државе Рашке, општина Рашка поседује бројне споменике српске средњовековне културе и писмености, међу којима су најпознатији манастири Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул,[5] као и многе цркве изграђене у периоду од 12. до 14. века.
Рашка има богату традицију културног и духовног стваралаштва и велики број признатих културних стваралаца у различитим областима духовности.
Галерија уреди
-
-
Рашка -
-
Градац, очна Бања -
-
Катина бара -
-
-
-
-
Копаоник -
Kањон реке Самоковке — Копаоник -
-
-
-
-
Црква у селу Ивање на Голији -
Јошаничка Бања, старо купатило -
-
Копривница, родна кућа Милунке Савић -
-
-
-
-
-
Црква у селу Ржана на Голији -
Саковићи -
-
Црква Светог архиђакона Стефана, Тлачина -
Референце уреди
- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Положај”. Званична интернет страница Туристичко спортске организације Рашка. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ Општина Рашка: Манастир Кончул, Приступљено 15. 1. 2013.
