Организација Савеза комуниста у ЈНА

засебна организација у оквиру Савеза комуниста

Организација Савеза комуниста у Југословенској народној армији (скраћено: Организација СК у ЈНА и ОСК у ЈНА; мкд. Организација Сојузот на комунистите во ЈНА; словен. Organizacija Zveze komunistov v JLA) била је равноправни део Савеза комуниста Југославије (СКЈ) у коме су се посебно организовали припадници Југословенске народне армије (ЈНА). Као самостална организација унутар Савеза комуниста постојала је од 1969. до 1990, а пре тога политичким радом у ЈНА руководио је Централни комитет СКЈ преко Опуномоћства за организацију СК у ЈНА, која је формирана фебруара 1949. као Опуномоћство ЦК КПЈ за ЈА. Распуштена је у складу са одлуком о деполитизацији ЈНА, на својој Десетој конференцији одржаној 17. децембра 1990. у Београду, претходно формиравши 19. новембра 1990. политичку партију Савез комуниста — Покрет за Југославију, у коју је прешао највећи део чластва и која се прогласила за политичког и правног наследника СКЈ.

Организација Савеза комуниста у ЈНА
Симбол Савеза комуниста
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
Основана27. фебруар 1969.
Распуштена17. децембар 1990. (21 год.)
ПретходникОпуномоћство ЦК СКЈ за ЈНА
НаследникСавез комуниста — Покрет за Југославију
СедиштеБеоград
 СР Србија
 СФР Југославија
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
ХимнаИнтернационала
Застава странке
Плакат Организације Савеза комуниста Југославије у Југословенској народној армији

Због посебне природе oружаних снага, али и њиховог значаја за Савез комуниста, као и због историјских околности, партијска организација у Југословенској народној армији имала је посебан положај и стално се налазила под директним надзором Централног комитета СКЈ. Како су се Југославија и Савез комуниста све више федерализовали, крајем 1960-их, партијска организација у ЈНА добијала је све већу аутономију. У току припрема за Девети конгрес СКЈ, у Београду је од 27. фебрурара до 1. марта 1969. одржана Прва конференција организације СК у ЈНА, која је постала једна од организација Савеза комуниста Југославије у рангу са републичким и покрајинским организацијама. Имала је независно врховно тело — Комитет Организације СК у ЈНА (у равни са Централним комитетима република и Покрајинским комитетима); сопствене статутарне одредбе — Статутарна одлука Организација СК У ЈНА (у равни са републичким Статутима СК), посебно дефинисану групу припадника — привремени или стални чланови Савезног секретаријата за народне одбране и оружаних снага СФРЈ, припадници Територијалне одбране; као и представнике у највишим партијским телима — Централном комитету СКЈ и Председништву ЦК СКЈ.[1][2]

Конференције уреди

  • Прва конференција организације СК у ЈНА — одржана од 27. фебруара до 1. марта 1969. у Београду
  • Друга конференција организације СК у ЈНА — одржана 6. јуна 1969. у Београду
  • Трећа конференција организације СК у ЈНА — одржана 15. јануара 1971. у Београду
  • Четврта конференција организације СК у ЈНА — одржана 15. новембра 1972. у Београду
  • Пета конференција организације СК у ЈНА — одржана 21. фебруара 1975. у Београду
  • Шеста конференција организације СК у ЈНА — одржана 26. децембар 1978. у Београду
  • Седма конференција организације СК у ЈНА — одржана 27. и 28. априла 1982. у Београду
  • Осма конференција организације СК у ЈНА — одржана 21. и 22. априла 1986. у Београду
  • Девета конференција организације СК у ЈНА — одржана 23. и 24. новембра 1989. у Београду
  • Десета конференција организације СК у ЈНА — одржана 17. децембра 1990. у Београду

Руководиоци уреди

Преглед руководећих личности Савеза комуниста у ЈНА 1949—1990. (председници)
назив функције број име и презиме почетак мандата крај мандата напомена
Руководилац
Опуномоћства
ЦК КПЈ за ЈА
1 генерал армије
Иван Гошњак
10. фебруар 1949. 5. јун 1958.
Политички секретар
Опуномоћства
ЦК СКЈ за ЈНА
5. јун 1958.[3] 4. октобар 1966.
Секретар
Опуномоћства
ЦК СКЈ за ЈНА
2 генерал-пуковник
Анте Банина
4. октобар 1966.[4] 2. децембар 1968.
3 генерал-потпуковник
Бранко Боројевић
2. децембар 1968.[5] 1. март 1969.
Секретар
Комитета
Конференције
СК у ЈНА
1. март 1969.[6] 15. јануар 1971.
4 генерал-пуковник
Џемил Шарац
15. јануар 1971.[7] 1. март 1973.
1. март 1973.[8] 21. фебруара 1975.
21. фебруара 1975.[9] 26. децембар 1978.
Председник
Комитета
организације
СК у ЈНА
5 генерал-пуковник
Дане Ћуић
26. децембар 1978.[10] 26. април 1982.
26. април 1982.[11] 28. мај 1984.
6 генерал-пуковник
Георгије Јовичић
28. мај 1984.[12] 22. април 1986.
22. април 1986.[13] 22. април 1988.
7 адмирал
Петар Шимић
22. април 1988.[14] 24. новембар 1989.
24. новембар 1989.[15] 11. април 1990.[16] умро
8 адмирал
Божидар Грубишић
26. мај 1990.[17] 17. децембар 1990.
Преглед руководећих личности Савеза комуниста у ЈНА 1958—1990. (секретари)
назив функције број име и презиме почетак мандата крај мандата напомена
Заменик руководиоца
Опуномоћства
ЦК КПЈ за ЈА
1 генерал-пуковник
Отмар Креачић
10. фебруар 1949.
Организациони
секретар/и
Опуномоћства
ЦК СКЈ за ЈНА
5. јун 1958.[3] 1959.
2 Јефто Шашић
Вељко Ковачевић
1959. 4. октобар 1966.
Секретар
Предсесдништва
Комитета
организације
СК у ЈНА
3 генерал-потпуковник
Георгије Јовичић
26. децембар 1978.[10] 26. април 1982.
4 генерал-потпуковник
Славко Маричевић
26. април 1982.[18] 28. мај 1984.
5 генерал-мајор
Симеон Бунчић
28. мај 1984.[19] 22. април 1986.
22. април 1986.[13] 22. април 1988.
6 генерал-мајор
Небојша Тица
22. април 1988.[14] 24. новембар 1989.
24. новембар 1989.[15] 17. децембар 1990.

Референце уреди

  1. ^ Enciklopedija 8 1974, стр. 434–436.
  2. ^ Leksikon 1981, стр. 370.
  3. ^ а б „Одлука ЦК СКЈ о задацима и сасатаву помоћних органа, Контролне комисије и Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију Савеза комуниста у ЈНА”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 6. 6. 1958. стр. 1. 
  4. ^ „Тито — председник Савеза комуниста Југославије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 5. 10. 1966. стр. 1. 
  5. ^ „Једанаеста седница Централног комитета СКЈ: Девети конгрес 11. марта у Београду”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 3. 12. 1968. стр. 1. 
  6. ^ „Комференција организације СК у ЈНА завршила рад”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 3. 1969. стр. 1. 
  7. ^ „Дубоки револуционарни смисао садашњих друштвених промена”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 1. 1971. стр. 1. 
  8. ^ „Непоколебљива приврженост интересима и водећој улози радничке класе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 2. 3. 1973. стр. 1. 
  9. ^ „Јачање класне и авангардне улоге СКЈ у оружаним снагама”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 2. 1975. стр. 1. 
  10. ^ а б „Пуно поверење у снаге наше одбране”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1978. стр. 1. 
  11. ^ „Јединство — темељ наше одбране”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 4. 1982. стр. 1. 
  12. ^ „Георгије Јовичић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 5. 1984. стр. 1. 
  13. ^ а б „Пред тешкоћама нема повлачења”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 23. 4. 1988. стр. 1. 
  14. ^ а б „Јединство Југославије пут из кризе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 23. 4. 1988. стр. 1. 
  15. ^ а б „Na braniku jedinstva”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 25. 11. 1989. стр. 11. 
  16. ^ „Умро адмирал Петар Шимић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 4. 1990. стр. 1. 
  17. ^ „Вест по вест”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1990. стр. 13. 
  18. ^ „Седма конференција организације СКЈ у Југословенскоја народној армији: У пуној борбеној готовости за одбрану слободе и самоуправљања”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 4. 1982. стр. 4. 
  19. ^ „Комитет организације СКЈ у ЈНА: Стечена искуства подстрек у раду”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 5. 1984. стр. 3. 

Литература уреди

  • Vojna enciklopedija tom VIII. Beograd. 1974.  COBISS.SR 72988167
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Vojni leksikon. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1981.  COBISS.SR 41164039
  • Dvanaest kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Privredni pregled. 1982.  COBISS.SR 34752263
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479