Оскар Поћорек

аустроугарски генерал и 8. гувернер БиХ (1911—14)

Оскар Поћорек (нем. Oskar Potiorek; Бад Блајберг, 20. новембар 1853Клагенфурт, 17. децембар 1933) је био аустроугарски генерал.

Оскар Поћорек
Генерал Оскар Поћорек
Лични подаци
Пуно имеОскар Поћорек
Датум рођења(1853-11-20)20. новембар 1853.
Место рођењаБад Блајберг, Аустријско царство
Датум смрти17. децембар 1933.(1933-12-17) (80 год.)
Место смртиКлагенфурт, Аустрија
ОбразовањеKriegsschule
Војна каријера
Служба1867–1915
Чингенерал артиљерије (Feldzeugmeister)
Политичка каријера
10. мај 1911 — 22. децембар 1914.
МонархФранц Јозеф
ПретходникМаријан Варешанин
НаследникСтјепан Саркотић
Аустроугарски војници вешају српске цивиле за време окупације Србије у Првом светском рату[1]

Оскар Поћорек је био германизовани Словенац који је исказивао велику нетрпељивост према Србима и говорио је да Аустроугарска све дотле неће имати мира док Србију не баци на колена. У то време је важио за најбољег војног стручњака.[2]

Од 1910. био је армијски инспектор аустроугарских трупа у провинцији Босни и Херцеговини, а од 1911. године земаљски намесник и поглавар Земаљске владе у Босни и Херцеговини.

Поћорек је био присутан у аутомобилу у којем је убијен надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија Хотек 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Метак који је био намењен њему, према исказима Гаврила Принципа, је усмртио војвоткињу.

Био је један од заговорника Великог рата још 1913. године.

У почетку Првог светског рата командовао је аустроугарском балканском војском (петом, шестом и деловима друге армије) која је преко Дрине ушла у Србију, а у церској бици 1224. августа 1914. поражена од српске војске и избачена из Србије. У поновљеној офанзиви командовао је од 815. септембра са 5. и 6. армијом која је упала у северозападну Србију, где су противофанзивом српске војске заустављене, а потом су после тешке борбе на Мачковом камену, обе стране прешле у одбрану.

Током битке на Колубари од 15. новембра до 16. децембра његове снаге су продрле у унутрашњост Србије, али су противофанзивом српске војске од 3. до 15. децембра потучене и поново избачене из Србије.

Због неуспеха у операцијама током 1914. пензионисан је 23. децембра 1914. године.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama. 
  2. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013. 

Литература

уреди