Осларе
Осларе је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 762 становника.
Осларе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Општина | Бујановац |
Становништво | |
— 2022. | 762 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 26′ 02″ С; 21° 43′ 27″ И / 42.433833° С; 21.724166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 406 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | BU |
Демографија
уредиУ насељу Осларе живи 641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,6 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,66.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године).
|
|
Становништво према полу и старости[2]
м | ж |
|||
? | 6 | 8 | ||
80+ | 3 | 7 | ||
75—79 | 6 | 12 | ||
70—74 | 21 | 21 | ||
65—69 | 18 | 16 | ||
60—64 | 22 | 29 | ||
55—59 | 27 | 23 | ||
50—54 | 20 | 19 | ||
45—49 | 25 | 16 | ||
40—44 | 33 | 34 | ||
35—39 | 32 | 25 | ||
30—34 | 29 | 28 | ||
25—29 | 35 | 32 | ||
20—24 | 25 | 34 | ||
15—19 | 48 | 36 | ||
10—14 | 36 | 33 | ||
5—9 | 35 | 36 | ||
0—4 | 42 | 32 | ||
Просек : | 33,6 | 35,4 |
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 350 | 111 | 216 | 17 | 6 | 0 |
Женски | 340 | 76 | 230 | 28 | 4 | 2 |
УКУПНО | 690 | 187 | 446 | 45 | 10 | 2 |
Становништво по делатностима које обавља
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 122 | 34 | 0 | 3 | 44 |
Женски | 53 | 24 | 0 | 0 | 16 |
УКУПНО | 175 | 58 | 0 | 3 | 60 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 3 | 5 | 7 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 5 | 0 |
УКУПНО | 0 | 3 | 7 | 12 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 0 | 2 | 8 | 4 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 1 | 1 | 2 | 8 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 8 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 11 |
Порекло становништва
уредиПодаци датирају из 1951. г.[5]
Данас у селу живи староседелачко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Роми.
Српски родови:
- Марчинци (4 к., Св. Арханђео), староседеоци.
- Шипковци (5 к., Св. Арханђео), староседеоци.
- Марковци (3 к., Св. Петка), староседеоци.
- Андрејци (4 к., Св. Лука), досељени око 1750. г. из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо "турчили сестру" и зато пали на крв. Иза њих су са Косова дошли: Новаковци (5 к), Гагинци (3 к) и Илинци (5 к). Сви славе Св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог места досељени.
- Свирини (3 к), Пиркови (4 к) и Златановци (9 к). Они су се доселили из Горње Мораве око Гњилана. Сви славе Св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац(село Божевце/Божовце код Косовске Каменице).
- Мелини (3 к., Св. Никола), дошли из околине Гњилана Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старина у косовској котлини.
- Голчинци (3 к., Св. Никола), доселили око 1850. г. из Турије. Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их је довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.
- Чонинци (3 к), Кадички (2 к) и Пауновићи (2 к). Сви славе Св. Луку. И они су косовски досељеници. Овде се доселили после Голчинаца.
- Алексини (1 к., Св. Арханђео), дошли око 1850. г. из Рајинца, пошто су тамо остали без имања.
- Гавранци (10 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се кад и Алексини из кумановског села Сушева.
- Миљини /4 к., Св. Арханђео), дошли су 1878. г. из села Шапранца. Тамо су им Турци запалили кућу.
- Tрајковићи (1 к., Св. Никола), доселили с у турско доба као чифчије из села Кршевице.
- Филиповићи (1 к., Св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915. г. на женину кућу из Билинца.
- Младеновићи (1 к) и Рашићи (1 к), дошли су 1924. г. на купљено земљиште из Жбевца. Славе Св. Николу.
- Пешићи (2 к., Св. Никола), досељени 1924. г. из Клиновца. Овде живе на купљеном имању.
- Крстићи (1 к., Св. Ђорђе), дошли из 1926. г. из Жбевца. Овде живе на купљеном имању.
- Стојменовићи (1 к., Св. Арханђео), дошли 1926. г. из Клиновца.
- Ристићи или Овиларски (1 к., Св. Арханђео), дошли 1930. г. из Жбевца, на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.
Родови српског поисламљеног становништва:
- Ибраимови или Потуровци (5 к), староседеоци. Име Имраимови добили по Ибраиму, сину помухадењеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса. (Филип је у исламу прозван Рамадан - Ибраим - Селман - Лим, ан, данас жив). Филип је примио и фис Тсач, тј. фис коме припадају лучански Арбанаси.
- Гавранци или Арани (3 к), род су са истоименим православним осларским становницима. Пореклом су из кумановског села Сушева. На ислам прешао предак Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.
Арбанашки родови:
- Ајрединци (5 к), од фиса Бериш. Досељени су 1878. г. из Масурице. Даља им је старина у северној Албанији.
- Деветинци (5 к), од фиса Соп. Досељени као мухаџири из Јабланице у исто време када и Ајрединци. Даљу старину знају у Малесији.
- Махсутови (1 к), од фиса Бериш. Мухаџири из Масурице. Дисшли су 1878. г.
- Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
- Исмаилови (1 к), дошли су 1878. г. као мухаџири из Јабланице. Даља старина им је у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
Роми:
- У селу има 5 циганских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
- ^ "Насеља" књ.33 (др. Јован. Ф. Трифуноски: Кумановско-Прешевска Црна Гора