Осма српска бригада НОВЈ

Осма српска бригада НОВЈ формирана је 6. марта 1944. године у селу Трговишту код Врања под називом Шеста јужноморавска бригада. У њен састав су ушле Другог јужноморавског НОП одреда и новопридошлих бораца. Имала је три батаљона са око 600 бораца.

Осма српска бригада
Постојање6. март 1944мај 1945.
Место формирања:
Трговиште, код Врања
Формација3 батаљона
Јачина600 војника и официра[1]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден братства и јединства
Команданти
КомандантЖивојин Николић Брка

Борбени пут бригаде уреди

Прву акцију успешно је извела 13. марта код Шајинца, где је разбила четничку Кривопаланачку бригаду, која се више организационо није појавила. Ноћу 13/14. априла разбила је бугарску посаду у Кривој Феји. Том приликом погинуло је и заробљено око 300 бугарских полицајаца. Априла-јуна 1944. у Пролећној офанзиви бугарске Пете армије против јединица НОВЈ у Македонији и јужној Србији, садејствовала је са македонским, косовско-метохијским и бугарским партизанским снагама. Посебно се истакла у борбама на Лисцу 27. априла против бугарског Првог армијског пука, на Ретким букама и Чупином брду 30. априла и 1. маја, а на Штаникином крсту 12. маја. Преименована је 7. маја у Осму српску бригаду. На Козјаку је 18. маја један њен батаљон ушао је у састав Ударне групе Оперативног штаба за координацију дејстава македонских, јужноморавских и косовских јединица, а од осталих бораца формиран је Врањски партизански одред. После повратка батаљона из Ударне групе, бригада се поновно прикупила и у саставу 22. српске дивизије НОВЈ учествовала у Топличко-јабланичкој операцији. У августу је дејствовала на власинском сектору. Са Врањским НОП одредом ослободила је Врање и Бујановац 8. септембра, у октобру је учествовала Нишкој операцији, крајем октобра и у новембру у Косовској операцији, током децембра у Санџаку, а априла 1945. у пробоју Сремског фронта на Босуту и Спачви. Године 1953. одликована је Орденом братства и јединства са златним венцем.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б Војна енциклопедија, 173. стр.

Литература уреди