Оспа, осип, егзантем (од грч. ἐξάνθημα [exanthema] — „избити споља“) акутна је генерализована дерматоза са ефлоресценцијама различитог изгледа које могу захватити један део или целокупну површину коже тела.[1] Било да се користи од стране пацијената или лекара, реч оспа (егзантем) нема прецизно значења, и не односи се само на одређене болести или врсте поремећаја, већ је оспа (егзантем) општи назив који означава „избијање“, једне за другом промена на телу које мењају изглед осећај и стање коже. Зато се због начин на који се користи израз оспа (егзантем), она може односити на многа различита стања генерализованих и локалних промена на кожи.[2]

Оспа
ЛатинскиExantema
Текст за оне који не могу да виде слику
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностfamily medicine
МКБ-10A38, B05-B09
МКБ-9-CM034, 055-057, 782.1
DiseasesDB25831
MeSHD005076

Оспа (егзантем) се најчешће јавља код деце али и код одраслих особа оболелих од неких вирусних и бактеријски заразних болести (нпр. морбили, рубеола, шарлах пегави тифус). Оспа (егзантем) може бити узрокована и дејством токсина (отрова) или лекова, неких микроорганизама, али и као последица поремећаја у организму код неких аутоимуних болести (нпр. лупуса, реуматске грознице итд)[3]

Карактеристике

уреди
  • Оспа није специфична дијагноза већ један од симптома неке болести (иако се понекад јавља и као независна промена).
  • Оспа је општи назив којим се означава „избијање“, једне за другом промена (ефлоресценција) на телу које мењају изглед осећај и стање коже.
  • Свака промена на кожи која утиче на њен изглед или текстуру може да буде оспа.
  • Осипи се могу разликовати по боји, густини, распрострањености и локализоцији (на једном делу или по целој површини коже).
  • Полиморфност клиничког изгледа и локализације оспе зависи од врсте и природе поремећаја којим је он изазван.
  • Оспа на кожи може да изазове промену њене боје, дефекте (улцерације), сувоћу, пукотине (рагаде) или пликове.
  • Према изгледу ефлоресценција, постоје различити типови оспе: макулозна, папулозна, макуло-папулозна, везикулозна, полиморфна.
  • Оспа може бити праћен боловима, осећајем свраба, отоком и осећајем топлоте.
  • Оспа обично не траје дуже од неколико дана и разлог њене појава мора да буде дијагностикован од стране лекара.
  • Уобичајена оспа је екцем, лековима или храном изазвана уртикарија (копривљача), као и тоскинима, топлотом (сунчевим зрацима), и другим надражајним средствима изазван оспа.
  • Оспа може бити изазвана (нарочито код деце) микроорганизмима у току; гљивичних, бактеријских, или вирусних инфекција.
  • Оспа је и чест пратећи симптом аутоимуних болести.
  • Пеленама изазван осип у облику благог црвенила, на деловима коже које додирују пелене (често овлажене мокраћом знојем и столицом) је веома чест облик оспе код мале деце.

Терапија

уреди

Терапија се у начелу спроводи у две фазе — пре и после постављања дијагнозе или узрока оспе.

Терапија пре дијагнозе

Након појаве оспе, првих неколико дана, до утврђивања узрока, који је довео до њене појаве, применом локалних дерматика, лече се промене на кожи, као што су свраб и/или сувоћа коже и секундарне инфекције коже.

Терапија након дијагнозе

По утврђивању коначне дијагнозе болести која је довела до појаве оспе, примарном (етиолошком) терапије лече се основни узроци појаве оспе: иритација (надражај) коже, тровања или болести (нпр осипне грознице) у којима је оспа само пратећи симптом.[4]

Остале терапијске мере

Код осипа изазваних инфективним болестима, лечење се спроводи уз обавезну изолацију болесника и спровођење свих процедура за спречавање ширења зараженог материјала из осипних везикула.[4]

Ток болести

уреди

Већина осипа, иако понекад делује „застаршујуће“, није „опасна“ (контагиозна, заразна) за лице или људе у њиховој близини (осим ако се не ради о осипу неких заразних болести, као што су богиње, код којих садржај осипних везикула може бити инфективан).[5]

Многе осипи после одређеног време ишчезавају спонтано без икаквог лечења.

Галерија осипних промена на кожи

уреди

Извори

уреди
  1. ^ (језик: српски) Egzantem vokabular, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ (језик: енглески) Alan Rockoff Rash 101: Introduction to Common Skin Rashes medicinenet, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Матић Б. Дерматовенеролошка пропедевтика, III прештампано издање (Медицински факултет Нови Сад). 1992. ISBN 978-86-7197-076-1.
  4. ^ а б Marin M, Broder KR, Temte JL, Snider DE, Seward JF. Use of combination measles, mumps, rubella, and varicella vaccine: recommendations of the Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP). MMWR Recomm Rep. May 7 2010;59:1-12.
  5. ^ Dowell SF, Bresee JS. Severe varicella associated with steroid use. Pediatrics. Aug 1993;92(2):223-8.
  6. ^ „Lupus”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2010. г. 

Спољашње везе

уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).