Википедија

Парламентарни избори у Србији 2007.


Ванредни избори за народне посланике у Републике Србије одржани су 21. јануара 2007. године, седми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.

Парламентарни избори у Србији 2007.
← 2003. 21. јануар 2007. 2008. →
250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандати потребни за већину
Регистровано6.653.851
Излазност60,61% ( Раст 1,87% )
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Томислав Николић Борис Тадић Војислав Коштуница
Странка СРС ДС ДСС
Коалиција - ДСХВ–СДП–НДСВ–БНС–НССНМ НС–ЈС–СДПО
Вођа од 24. фебруара 2003. 22. новембра 2003. 26. јула 1992.
Последњи избори 82 места, 27,98% 60 местa, 12,75% 62 места, 17,96% [а]
Освојена места 81 64 47
Места промењено Пад 1 Раст 38 Пад 15
Бр. гласова 1.153.453 915.854 667.615
Проценат 29,07% 23,08% 16,83%
  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Млађан Динкић Ивица Дачић Чедомир Јовановић
Странка Г17+ СПС ЛДП
Коалиција - - ГСС–СДУ–ЛСВ–ДХСС
Вођа од 16. маја 2006. 18. јануара 2003. 5. новембра 2005.
Последњи избори 31 место, 11,61% 22 места, 7,72% Нова партија
Освојена места 19 16 15
Места промењено Пад 12 Пад 6 Раст 8
Бр. гласова 275.041 227.580 214.262
Проценат 6,93% 5,74% 5,40%
Резултати парламентарних избора 2007. по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.
Председник Владе пре избора

Војислав Коштуница
ДСС

Изабрани председник Владе

Војислав Коштуница
ДСС

Увод

уреди

Парламентарне изборе је расписао председник Србије, Борис Тадић, 10. новембра 2006.

Расписивању избора је претходио референдум којим је потврђен нови Устав, као и доношење Уставног закона (који је донет након вишедневних преговора парламентарних странака) по којем се избори имају одржати 60 до 120 дана од дана његовог ступања на снагу.

Такође, сви министри из странке Г17+ су 1. октобра 2006. поднели оставке након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији.

Прописи

уреди

На овим изборима, изборне листе које се кандидују морале су, да би кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије, добити подршку најмање 10.000 бирача. Листе националних мањина морале су имати подршку најмање 3.000 бирача.

Гласање је спроведено на 8482 бирачка места у Србији и 57 бирачких места у 34 стране земље, а право гласа имао је укупно 6.653.851 бирач.

Посланички мандати се распоређују Д’Онтовим системом највећих количника[1]. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе морале су прећи и цензус од 5%, осим листâ националних мањина, за које цензус није постојао.

Изборна тишина, током које није дозвољено пропагирање изборних листа и кандидата, почела је у четвртак, 18. јануара 2007. у поноћ, а завршила се по затварању бирачких места. Бирачка места на територији Србије била су отворена 21. јануара од 7 до 20 часова.

Републичка изборна комисија била је обавезна да објави коначне резултате избора до четвртка, 25. јануара 2007. у 20 часова.

Изборне листе

уреди
# Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција
1
Ружица Ђинђић Социјални либерализам Од центра до левог центра
2
  • Г17 плус – Млађан Динкић
  • Г17+
 Млађан Динкић Либерални конзервативизам Десни центар
3
  • Либерално-демократска партија – Грађански савез Србије – Социјалдемократска унија – Лига социјалдемократа Војводине – Чедомир Јовановић
  • ЛДП, ГСС, СДУ, ЛСВ, ДХСС
 Чедомир Јовановић Либерализам Центар
4
  • Српска радикална странка – Војислав Шешељ
  • СРС
 Војислав Шешељ Ултранационализам Крајња десница
5
  • Демократска странка Србије – Нова Србија – Војислав Коштуница
  • ДСС, НС, ЈС, СДПО
 Војислав Коштуница Конзервативизам Десница
6
Миланка Карић Конзервативизам Десни центар
7
Вук Драшковић Либерализам Десни центар
8
 
  • Савез војвођанских Мађара – Јожеф Каса
  • VMSZ/СВМ
 Јожеф Каса Мађарска мањинска права Десни центар
9
  • Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) – др Јован Кркобабић и Социјалдемократска партија (СДП) – др Небојша Човић
  • ПУПС, СДП, СНС
 Јован Кркобабић Социјалдемократија Леви центар
10
 
Сулејман Угљанин Бошњачка мањинска права Центар
11
  • Социјалистичка партија Србије
  • СПС
 Ивица Дачић Демократски социјализам Левица
12
  • ГГ Бранко Павловић – „Зато што мора боље“
  • ЗШМБ
 Бранко Павловић Интереси омладине Центар
13
Душица Карабенч Војвођански аутономизам Левица
14
 
  • Унија Рома Србије – др Рајко Ђурић
  • УРС, ВДС
 Рајко Ђурић Ромска мањинска права Центар
15
  • Реформистичка странка – др Александар Вишњић
  • РС
 Александар Вишњић Реформизам Центар
16
  • Демократска заједница Србије – др Обрен Јоксимовић
  • ДЗС, ПИ
 Обрен Јоксимовић Десничарски популизам Крајња десница
17
 
Риза Халими Албанска мањинска права Десни центар
18
Вук Обрадовић Социјалдемократија Леви центар
19
 
Гјула Ласло Мађарска мањинска права
20
 
  • Ромска партија – Шајн Срђан
  • РП
 Срђан Шајн Ромска мањинска права

  – мањинска листа

Резултати

уреди

Дана 25. јануара 2007. у 19:59, РИК је објавила коначне резултате избора. Према тим резултатима, на изборе је изашло 4.029.286 бирача, односно 60,56% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.963.087, што је 98,4% употребљених листића.

Након одлуке Врховног суда Србије, Републичка изборна комисија је, 1. фебруара, одлучила да се понови гласање на шест бирачких места на којима је гласање раније поништено. Поновљено гласање на овим местима одржано је у четвртак, 8. фебруара, а било је одштампано 4.130 гласачких листића.

Дана 9. фебруара 2007, Републичка изборна комисија објавила је нове коначне резултате избора. На изборе је изашло 4.033.586 бирача, односно 60,62% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.967.335, што је 98,4% употребљених листића.

Изборне листе су добиле следећи број гласова, односно посланичких мандата[2]:

 
Партија Гласови % Мандати +/–
Српска радикална странка 1.153.453 29,07 81 –1
ДС коалиција 915.854 23,08 64 +38
ДСС коалиција 667.615 16,83 47 –10
Г17 плус 275.041 6,93 19 –12
Социјалистичка партија Србије 227.580 5,74 16 –6
ЛДП коалиција 214.262 5,40 15 +8
СПО коалиција 134.147 3,38 0 –13
ПУПС-СДП 125.342 3,16 0 –3
Покрет снага Србије 70.727 1,78 0 нова
  Савез војвођанских Мађара 52.510 1,32 3 +3
  Листа за Санџак 33.823 0,85 2 0
  Унија Рома Србије 17.128 0,43 1 нова
  Коалиција Албанаца Прешевске долине 16.973 0,43 1 нова
Група грађана ,,Зато што мора боље'' 15.722 0,40 0 нова
  Ромска партија 14.631 0,37 1 нова
  Мађарска слога 12.940 0,33 0 нова
Војвођанске партије 7.359 0,19 0 нова
Демократска заједница Србије 5.438 0,14 0 нова
СД коалиција 4.909 0,12 0 0
Реформистичка странка 1.881 0,05 0 нова
Укупно 3.967.335 100,00 250 0
Важећи гласови 3.967.335 98,38
Неважећи/празни гласови 65.468 1,62
Укупно гласова 4.032.803 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.653.851 60,61
Извор: РИК
  – мањинска листа
 
  •   СРС (81)
  •   ДС (64)
  •   ДСС — НС (47)
  •   Г17 плус (19)
  •   СПС (16)
  •   ЛДП — СДУ — ГСС — ЛСВ (15)
  •   СВМ (3)
  •   Листа за Санџак (2)
  •   Унија Рома Србије (1)
  •   ПДД—ДУД (1)
  •   Ромска партија (1)

Истраживања јавног мњења - предвиђања резултата избора

уреди

Истраживања агенција за истраживање јавног мњења предвиђала су следеће резултате избора:

Истраживач Извор Период СРС ДС ДСС-НС СПС ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ Г17+ СПО ПСС мањинске странке
Стретиџик маркетинг [1][мртва веза] апр 2006. 36% 24% 13% * 5% - 4% 3% 5% -
ЦеСИД [2] сеп 2006. 90 ман. 90 ман. 40 ман. * 18 ман. - - - - 12 ман.
Медиум Галуп [3] дец 2006. 34,9% 22,9% 13,9% 5% - 5,2% - - -
Скан [4] дец 2006. 28% 25% 17% 4% 9% 5% 3% - -
Центар за проучавање алтернатива [5] дец 2006. 30% 28% 16% 6% 6% 6% - - -
Барометар [6] дец 2006. 34% 24,3% 15,7% <5% 6,4% 4,9% - 5,3% -
неименована инострана агенција [7] дец 2006. 25% 23% 18% - ≈5% 11% - - -
* само ДСС

Предизборни слогани

уреди

Изборне листе су користиле следеће предизборне слогане[3], [4]:

Изборна листа Слоган(и)
ВП Неке нове лале
Једина права војвођанска снага без газде у Београду.
Војводино напред.
Г17+ Стручност испред политике
Србија мора брже напред!
ДЗС Све знаш - имаш избор!
ДС За бољи живот!
Зато што живот не може да чека!
ДСС–НС Живела Србија!
Србија изнад свих подела.
Народ најбоље зна!
КАПД За бољи живот Албанаца у Прешевској долини
ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ Од нас зависи!
ЛЗС За Санџак у европској Србији
Ми побјеђујемо, сви добијају
ПУПС-СДП Искуство и енергија!
Не дамо наше тековине!
ПСС Србија има снаге
РС Знање је моћ!
СВМ Нова шанса (Új Esély)
Различити и равноправни на Европском путу
СД За ред, рад и одговорност
Није касно! Није немогуће!
СПС Одлучно за Србију
Србијо! Главу горе!
СРС 50% + твој глас
Да већ данас буде боље!
Време је за промене
Стоп корупцији, стоп криминалу
СПО Вреди се борити.
УР Човечанство је највиши врх човека!

Организације које су позивале на излазак на изборе су користиле следеће слогане:

Организација Слоган
Грађанске иницијативе Глас може све!
Иницијатива младих за људска права Немој после нисам знао!
Центар за слободне изборе и демократију Са тобом има смисла

Последице избора

уреди

Након ових избора, све странке које су учествовале у дотадашњој Влади добиле су мање мандата него на претходним изборима, док Српски покрет обнове није успео да пређе цензус.

С друге стране, Демократска странка је добила 28 мандата више, а скупштинске мандате су добиле и коалиција ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ, као и пет странака и коалиција националних мањина.

Седми сазив Народне скупштине Републике Србије озваничен је у среду, 14. фебруара, а председавао је најстарији посланик - Борка Вучић (СПС). Током марта и априла трајали су преговори Демократске странке и Демократске странке Србије о формирању нове Владе. Првих дана маја, преговори су доспели у ћорсокак. Управо тада, 7. маја, уследио је наставак конституивне седнице парламента. Седница је трајала петнаест сати и обиловала је жестоким вербалним окршајима између посланика Српске радикалне странке, ДС-а и ДСС-а. На крају, 8. маја рано ујутро, за председника Народне скупштине изабран је Томислав Николић из Српске радикалне странке, а истог дана за потпредседнике парламента су изабрани: Наташа Јовановић (СРС), Радојко Обрадовић (ДСС) и Милутин Мркоњић (СПС).

Дана 11. маја, лидери ДС, ДСС, и Г 17 плус постигли су договор о формирању нове Владе. Тако је одмах уследила расправа о смени Томислава Николића са места председника Скупштине. Расправа је почела 12. маја, а завршена је 13. маја поподне када је Николић поднео оставку. Сутрадан је уследила расправа о Закону о министарствима и избору нове Владе. Тридесет минута пре истека законског рока, 15. маја у 23:30, Народна скупштина је изгласала поверење новој Влади коју чине ДС, ДСС, НС и Г17+, чији је председник Војислав Коштуница (ДСС), потпредседник Божидар Ђелић (ДС) и која има 22 министарства и једног министра без портфеља.

Дана 23. маја, за председника Народне скупштине изабран је Оливер Дулић (ДС), а на преостала три потпредседничка места изабрани су: Божидар Делић (СРС), Милољуб Албијанић (Г17+) и Есад Џуџевић, као представник посланичког клуба странака националних мањина, чиме је попуњен састав руководства Народне скупштине.

Посматрачи изборног процеса

уреди

Изборе и регуларност изборног процеса надгледале су следеће организације:

*само у амбасади Србије у Вашингтону
**само на територији Општине Лазаревац

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Проценат је освојен од стране ДСС коалиције, док је НС учествовала у коалицији са СПО-ом

Референце

уреди
  1. ^ „Објашњење Д'Онтовог система”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2007. г. Приступљено 05. 01. 2007. 
  2. ^ „Коначни резултати избора”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2007. г. Приступљено 09. 02. 2007. 
  3. ^ коментари о предизборним слоганима: 1 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. јул 2007); 2 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. фебруар 2007)
  4. ^ текст о предизборној кампањи

Спољашње везе

уреди

Посматрачи избора

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2007.&oldid=30036615”