Тимотеј II Елур
Патријарх Тимотeј II Александријски (умро 477.), такође познат као Αιλουρος (од грчког мачка због његове ситне грађе или у овом случају вероватно „ласица“[1]), успео је два пута да потисне халкидонске александријске патријархе. Изабран је после смрти у егзилу Диоскопа Александријског 454. од стране миафизитских опонената Четвртог васељенског сабора и одмах је отишао у илегалу. Након што је Протерије Александријски постављен на место патријарха после савета, убијен на Тимотејев подстрек у крстионици током Ускрса.[2] Тимотеј се враћа у Александрију као патријарх.
| Тимотеј II Александријски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Египат |
| Датум смрти | 31. јули 477. |
| Место смрти | Александрија, Египат |
| Народност | Египћанин |
| Папа | |
| Понтификат | 457 — 31. јули 477. |
| Претходник | Протерије Александријски |
| Наследник | Патријарх Петар III Александријски |
Године 460, цар га је протерано из Александрије и поставио халкидонца Тимотеја III за патријарха. Устанак 475. године вратио је Тимотеја II у Александрију, где је био на месту патријарха све до смрти.
Референце уреди
Литература уреди
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић.
Спољашње везе уреди
- „Timotheos II, Ailuros (457–460)”. Official web site of the Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa. Приступљено 2015-01-11.