Патријарх српски Арсеније II
архиепископ пећки и патријарх српски (1453—1463)
Арсеније II је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1453. до око 1463. године.[1] Последњи је српски патријарх из времена постојања српских средњовековних држава. Надживео је деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, као и сина му Лазара, као и коначни пад српске средњовековне државе-деспотовине под вишеструко турско ропство 1459. године. У тим тешким временима, под силним и страшним збивањима запустела је Српска патријаршија.
| Патријарх српски Арсеније II | |
|---|---|
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1453—1463) |
| Претходник | Никодим II |
| Наследник | Макарије I |
Арсеније спада у оне епископе који су се бавили преписивањем књига. Он је преписао дванаест минеја. Као његов сарадник у овом великом послу помиње се Никодим II.
Претпоставља се да је Арсеније прво био митрополит смедеревски и да је са те позиције изабран за патријарха.
РеференцеУреди
- ^ Вуковић 1996, p. 25.
ЛитератураУреди
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Paizi-Apostolopoulou, Machi (2012). „Appealing to the Authority of a Learned Patriarch: New Evidence on Gennadios Scholarios' Responses to the Questions of George Branković”. The Historical Review. 9: 95—116.
- Поповић, Јелена Р. (2014). „Положај Српске православне цркве у последњим деценијама српске Деспотовине” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 151—160.
