Патријарх српски Арсеније IV

архиепископ пећки и патријарх српски

Арсеније IV Јовановић Шакабента (Пећ, 1698 или 1699Сремски Карловци, 18. јануар 1748) био је архиепископ пећки и патријарх српски од 1725. до 1737. године[1] а потом поглавар Карловачке митрополије од 1737.[1] до 1748. године.[2]

Патријарх српски Арсеније IV
Патријарх српски Арсеније IV
Лични подаци
Датум рођења1698.
Место рођењаПећ, Османско царство
Датум смрти18. јануар 1748.(1748-01-18) (49/50 год.)
Место смртиСремски Карловци, Хабзбуршка монархија
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1725-1737)
ПретходникМојсије I
НаследникЈоаникије III
Поглавар Карловачке митрополије
Године(1737—1748)
ПретходникВикентије Јовановић
НаследникИсаија Антоновић

Биографија уреди

 
Српске привилегије: потврдна диплома из 1743. године

Арсеније је пореклом из Бањана из села Шаке код Реновца, по чему су и добили презиме Шакабенте.[3] Породица му је живела у Старом Влаху, где су били филурџије са баштином у селу Опаљенику. За његов успон пресудна је била помоћ имућног кнеза Братула Јанковића из Нове Вароши који га је узе под своје старање.[4] Замонашио се као младић и врло рано (пре 1723) постао рашки митрополит. Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свог наследника, па је Арсеније постао патријарх 1725. године.

Арсенија IV је, попут Арсенија III Чарнојевића, активно радио на ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио аустријској војсци када је 1737. године избио нови аустро-турски рат. Са њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну Аустрије. Турци су га хтели живог "сажећи" (спалити) па је морао да се склони у Аустрију.[5] Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску.

Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским свештенством и народом.

Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у Карловцима, подигао нови двор (касније је изгорео у пожару - 1788) и семинар и капелу светог Трифуна, која је постојала све до подизања карловачке Саборне цркве.

Током живота у Аустрији, Арсенија IV није одржавао везе са патријархом Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и црквама у Србији.

Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима. Сахрањен је у манастиру Крушедол.

Имао је брата Андрију и сестру Анђелију, удату за кнеза Атанасија Рашковића.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Вуковић 1996, стр. 33-34.
  3. ^ М. С. Милојевић: Обшти лист Патријаршије Пећске, Гласник Српског ученог друштва књига XXXV. стр. 77.
  4. ^ а б Тричковић, Радмила (2013). Београдски пашалук 1687-1739. Београд: Службени гласник. стр. 381—383. ISBN 978-86-519-1782-3. 
  5. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године

Литература уреди

Спољашње везе уреди


-
митрополит рашки
17181725
архиепископ пећки и патријарх српски
17251737
Поглавар Карловачке митрополије
17371748