Петар Брајовић

петар брајовић
петар брајовић
	Петар Брајовић
Лични подаци
Датум рођења	29. јун 1915.
Место рођења	Ријека Црнојевића, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	20. новембар 1991. (76 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СФР Југославија
Професија	војно лице
Породица
Супружник	Саша Брајовић
Деловање
Члан КПЈ од	фебруара 1942.
Учешће у ратовима	Априлски рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска ; НОВ и ПО Југославије ; Југословенска народна армија; 1940 — 1941. ; 1941 — 1973.
Чин	потпоручник ЈВ ; генерал-пуковник ЈНА
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	инострана одликовања:
	Војнички орден слободе

Петар Брајовић (Ријека Црнојевића, код Цетиња, 29. јун 1915 — Београд, 20. новембар 1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија уреди

Рођен је 29. јуна 1915. у Ријеци Црнојевића, код Цетиња. Његови родитељи убрзо су се преселили из Црне Горе на Косово и Метохију. Брајовић је у Пећи завршио основну школу и гимназију. У гимназији је постао симпатизер радничког покрета и учествовао у штрајковима и демонстрацијама пећких гимназијалаца. На Војну академију уписао се 1937, а дипломирао је 1940. са чином ваздухопловног потпоручника.

Народноослободилачка борба уреди

После слома у Априлском рату и капитулације, одбио је да оде у Уједињено Краљевство са осталим официрима. По избијању устанка, у лето 1941. године, прикључио се устаницима у Пећи. Постао је командант Метохијског позадинског партизанског одреда. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је у фебруару 1942. године.

По директиви КПЈ, марта 1942. године, прешао је на илегалан рад у Ђаковицу, а касније отишао на Шару и радио на питањима војне организације. Почетком 1943. године постао је командант Карадачког одреда, нешто касније командант Шарпланинског одреда. После кратког времена одред се претворио у Македонско-косовски одред, који се преко Шаре и Кораба пробио у Љуму. У блокираној Пишкопеји, Брајовић је руководио одбраном града и његовим ослобођењем. После тога постао је командант Косовских батаљона, а новембра 1943. командант Прве македонско-косовске ударне бригаде, која је учествовала у низу борби кроз Македонију, Албанију и Грчку. Јуна 1944. године, постао је командант Прве косовске ударне бригаде, септембра командант Четрдесет осме дивизије, а затим командант Оперативне зоне Македоније. Октобра је постао командант Шеснаестог корпуса и на крају заменик команданта Оперативног штаба за Косово и Метохију.

Истакао се у свим борбама, али је нарочито био запажен у борбама код Кичева, Дебра, Пешкопеји, у Грчкој, у ослобођењу Прилепа. Његова способност и упорност посебно су дошле до изражаја 1944. године у Фебруарском походу. Тада је бригада за 14 дана непрекидне борбе пробила неколико обруча преваливши преко 300 километара. Том приликом, Брајовић је био писмено похваљен од Главног штаба НОВ и ПО Македоније.

Непосредно је руководио операцијама за ослобођење Северне Македоније и посебно операцијом за ослобођење Скопља. У борби против балиста, фебруара 1945. године, тешко је рањен. Од те ране изгубио је ногу.

Послератни период уреди

После рата, завршио је Вишу војну академију ЈНА. Биран је за народног посланика у Скупштини СР Србије. Пензионисан је у чину генерал-пуковника ЈНА, 1973. године.

Био је ожењен Сашом Брајовић, са којом је имао троје деце — ћерку Љиљану и синове Видоја и Драгана.

Умро је 20. новембра 1991. у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.^[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Референце уреди

^ „Umro general-pukovnik Petar Brajović”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 21. 11. 1991. стр. 8.

Литература уреди

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167

[1] „Umro general-pukovnik Petar Brajović”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 21. 11. 1991. стр. 8.

[1]