Петар Лаловић
Петар Лаловић (Суботица, 8. јул 1932 — Београд, 2. новембар 2015) био је српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ. Лаловић је снимио преко 200 документарних филмова.[1]
Петар Лаловић | |
|---|---|
 Петар Лаловић | |
| Датум рођења | 8. јул 1932. |
| Место рођења | Суботица Југославија |
| Датум смрти | 2. новембар 2015. (83 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Каријера уреди
Завршио је позоришну и филмску академију у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду.
Направио је преко 200 документарних филмова у којима је сценариста, редитељ и сниматељ. Такође је снимао игране филмове и ТВ серије. Лаловићева преокупација су снимање метафоричних филмова о природи, за које је освојио преко 150 награда како у бившој Југославији тако и у иностранству. Дугометражни филм Птице које не полете је добио више од 20 награда, укључујући четири Гранд Прија у Европи. Међутим, филмска критика и биоскопска публика сматра да је његов највећи успех био са документарним филмовима Последња оаза и Свет који нестаје из 1987. године.[2]
Лаловић је током 2011. године снимао филм Београдска оаза — његов двестоти филм који је урадио.[3]
Преминуо је 2. новембра 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[4]
Филмске режије уреди
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1983. | Последња оаза | ||
| 1985. | Крпељ | ||
| 1987. | Свет који нестаје | ||
| 1997. | Птице које не полете | ||
| 2009. | Како се може продати небо и топлина земље | ||
| 2012. | Београдска оаза |
Извори уреди
- ^ Новости:Лаловићев филм најбољи на Балкану, Приступљено 18. 7. 2009.
- ^ Мини биографија на сајту IMDb, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Новости-Петар Лаловић:Дивља оаза усред бетона, Приступљено 24. 9. 2011.
- ^ Sahranjen Petar Lalović: Da je živeo u Americi, dobio bi pet Oskara, Приступљено 10. 2. 2018.
Спољашње везе уреди
- Национална ревија: Петар Лаловић, чаробњак документарног филма и видар последњих оаза природе у нама (језик: српски)
- Петар Лаловић на сајту IMDb (језик: енглески)
