Петровчић

Петровчић
Петровчић;
	Зграда месне заједнице
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сурчин
Становништво
— 2022.	1437
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 22″ С; 20° 08′ 24″ И / 44.789333° С; 20.14° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Петровчић Петровчић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11282
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1437 становника.

Историја уреди

Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.

После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.

У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.

Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.

У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.

Демографија уреди

У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	751
1953.	811
1961.	846
1971.	890
1981.	956
1991.	1.117	1.087
2002.	1.406	1.407
2011.	1.394
2022.	1.437

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.261	89,68%
Роми	73	5,19%
Црногорци	17	1,20%
Горанци	17	1,20%
Албанци	3	0,21%
Југословени	3	0,21%
Хрвати	2	0,14%
Словаци	2	0,14%
Немци	1	0,07%
Муслимани	1	0,07%
Македонци	1	0,07%
Бошњаци	1	0,07%
непознато	5	0,35%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	1
80+	7	6
75—79	7	16
70—74	33	27
65—69	24	39
60—64	35	30
55—59	30	28
50—54	47	45
45—49	73	62
40—44	63	67
35—39	48	55
30—34	46	52
25—29	54	38
20—24	55	59
15—19	60	50
10—14	56	30
5—9	41	43
0—4	38	40
Просек :	36,1	37,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	181	207	224	256	275	316	415

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	55	80	80	111	50	26	7	3	2	1	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	583	176	363	27	17	0
Женски	575	118	352	81	20	4
УКУПНО	1.158	294	715	108	37	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	290	95	3	0	72
Женски	212	67	0	0	45
УКУПНО	502	162	3	0	117
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	19	31	2	31
Женски	2	1	29	6	4
УКУПНО	6	20	60	8	35
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	16	3	6
Женски	4	6	10	9	23
УКУПНО	4	11	26	12	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	7	0	0	2