Плочник (Прокупље)

Плочник је насељено место града Прокупља у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 182 становника (према попису из 1991. било је 236 становника). Смештено је крај реке Топлице, на магистралном друмско-железничком правцу који повезује Ниш (Моравску долину) и Приштину преко Прокупља и Куршумлије. У њему се налази истоимени локалитет Винчанске културе, а на улазу у село (из смера Прокупља) су пронађени остаци римских терми (у атару суседног села Баце). Плочник је 1386. године био поприште једне од српских победа над Османлијама, које су претходиле Косовском боју 1389. године.

Плочник
Железничка станица у Плочнику
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округТоплички
ОпштинаПрокупље
Становништво
 — 2011.182
Географске карактеристике
Координате43° 12′ 07″ С; 21° 21′ 20″ И / 43.202° С; 21.3555° И / 43.202; 21.3555
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина420 m
Плочник на карти Србије
Плочник
Плочник
Плочник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број027
Регистарска ознакаPK

У Плочнику је на имању монаха Прокопија подигнут манастир.[1]

Археолошки локалитет Плочник уреди

Археолошки локалитет Плочник припада Винчанској култури представља насељени комплекс из млађег каменог доба (постојао је од 5500. до 4700. године п. н. е), који се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком центру на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике. Почетком септембра 2009. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а у постоје идеје да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и Ђавољом Вароши.

Демографија уреди

У насељу Плочник живи 155 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,4 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 598
1953. 633
1961. 585
1971. 458
1981. 326
1991. 236 236
2002. 182 182
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
182 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Плочник: Испунили завет оца Прокопија („Вечерње новости“, 18. август 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди