Погубљење Луја XVI

Погубљење Луја XVI извршено је 21. јануара 1793. године на Тргу револуције (некада Трг краља Луја, данас Трг Конкорд). Представља догађај из Француске револуције током владавине жирондинаца. Након револуције од 10. августа 1792. године, краљ Луј је збачен са престола и затворен у тврђави Темпл. Погубљен је почетком следеће године. Његова супруга, Марија Антоанета, је погубљена 16. октобра 1793. године. Луј представља прву жртву револуционарног терора јакобинаца.

Историја уреди

Процес француском краљу појачао је неслогу у Конвенту између Монтање и Жиронде. Жиронда није показивала журбу да покрене процес; потајно је желела да га одгоди. Дантон је говорио да, буде ли се судило краљу, биће погубљен. Жиронда га је могла оптужити што се противио 10. августу. Сен Жист је у свом говору називао краља непријатељем и странцем. Тајне везе краља са Аустријом потврдило је откриће „гвозденог ормара“ уграђеном у зиду дворца по наређењу Луја и докумената који су се у њему налазили. То је онемогућило одгађање процеса. Он је отпочео 11. децембра 1792. године читањем оптужнице коју је припремио Линде. Жирондинци нису могли спречити процес. Суђење краљу одржано је на седници 14. јануара 1793. године. Краљ је једногласно проглашен кривим, изузев неколико суздржаних гласова. За смртну казну изјаснило се 387 насупрот 334 посланика. Краљ је погубљен 21. јануара 1793. године гиљотином. Пресуду је извршио Шарл Анри Сансон, званични џелат Краљевине Француске током Лујеве владавине; сада џелат француских револуционара. Убиство краља погодила је древни божански карактер власти. Луј је убијен као обичан човек. Конвент је порушио мостове иза себе. Европа је започела рат против револуционарне Француске.

Литература уреди

Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)