Помоћ:IPA за шпански

Погледајте шпанску фонетику за детаљнију дискусију о звуцима шпанског језика.

Консонанти
ИПА Примери Српска апроксимација
b[1] bestia, embuste, vaca, envidia, fútbol беба
β bebé, viva, curva, obtuso, apto беба, али без усне у потпуности затворене
d[2] dedo, cuando, aldaba данас
ð dádiva, arder, admirar, atmósfera,[3] juventud нема у српском
f fase фаза
ɡ gato, guerra, lengua грмљавина
ɣ trigo, amargo, signo, doctor[4] ових би
ʝ[5][6] ayuno нема у српском
ɟʝ[7][8] yermo, cónyuge нема у српском
k caña, quise, kilo кућа
l lino лизалица
ʎ[9][10] llave љуљашка
m[11] madre, campo мајка
ɱ[12] anfibio информација
n[13] nido, sin, álbum нос
ɲ[14] ñandú, cónyuge њива
ŋ[15] cinco, tengo банка
p pozo пас
r[16] rumbo, carro, honra, subrayar река
ɾ[17] caro, bravo, partir река, али једноударно
s saco, espita, xenón сумња
θ cereal, zorro, jazmín нема у српском
t tamiz маратон
chubasco чоколада
v afgano вода
x jamón, general, México, hámster хрчак
z isla, mismo, riesgo звезда
Маргиналне фонеме
ИПА Примери Српска апроксимација
ʃ show, Rocher, Freixenet шоу

Референце уреди

  1. ^ /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
  2. ^ /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
  3. ^ Разлика између /p, t, k/ и /b, d, ɡ/ губи се у унутрашњим слоговима-завршним позицијама речи. Резултирајућа реализација варира од [p, t, k] до [b, d, ɡ] до [β, ð, ɣ], при чему је овај други уобичајени облик у разговорном стилу (Hualde (2005:146)).
  4. ^ Разлика између /p, t, k/ и /b, d, ɡ/ губи се у унутрашњим слоговима-завршним позицијама речи. Резултирајућа реализација варира од [p, t, k] до [b, d, ɡ] до [β, ð, ɣ], при чему је овај други уобичајени облик у разговорном стилу (Hualde (2005:146)).
  5. ^ /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
  6. ^ Већина говорника више не разликује /ʎ/ од /ʝ/; међутим, стварна реализација зависи од дијалекта. Видите јеизам и Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) за више информација.
  7. ^ /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
  8. ^ Већина говорника више не разликује /ʎ/ од /ʝ/; међутим, стварна реализација зависи од дијалекта. Видите јеизам и Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) за више информација.
  9. ^ /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
  10. ^ Већина говорника више не разликује /ʎ/ од /ʝ/; међутим, стварна реализација зависи од дијалекта. Видите јеизам и Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) за више информација.
  11. ^ Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
  12. ^ Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
  13. ^ Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
  14. ^ Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
  15. ^ Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
  16. ^ Ротични сугласници, [r] и [ɾ], само супротстављају самогласнике медијално, где се обично пишу ⟨rr⟩ и ⟨r⟩, респективно. Иначе су у комплементарној дистрибуцији: реч-почетно, корен-почетно, а после /l, n, s/ налази се само [r]; пре сугласника или паузе, ова два су заменљива, али [ɾ] је чешћи (отуда је тако представљен овде). На другим местима се налази само [ɾ]. Када се два рхотика појаве узастопно преко границе речи или префикса, они резултирају једним дугим трилом, који се у овом кључу транскрибује као [ɾр]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).
  17. ^ Ротични сугласници, [r] и [ɾ], само супротстављају самогласнике медијално, где се обично пишу ⟨rr⟩ и ⟨r⟩, респективно. Иначе су у комплементарној дистрибуцији: реч-почетно, корен-почетно, а после /l, n, s/ налази се само [r]; пре сугласника или паузе, ова два су заменљива, али [ɾ] је чешћи (отуда је тако представљен овде). На другим местима се налази само [ɾ]. Када се два рхотика појаве узастопно преко границе речи или префикса, они резултирају једним дугим трилом, који се у овом кључу транскрибује као [ɾр]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).