Радовиш

Радовиш
мкд. *Радовиш*
Радовиш; мкд. Радовиш
	Средиште Радовиша
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Радовиш
Становништво
— (2002)	16.223
Географске карактеристике
Координате	41° 38′ 18″ С; 22° 27′ 53″ И / 41.6383° С; 22.4647° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	380 m
	Радовиш Радовиш на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2420
Позивни број	(+389) 032
Регистарска ознака	RA
Веб-сајт	www.radovis.gov.mk

Радовиш (мкд. Радовиш) или Радовиште, је град у Северној Македонији, у источном делу државе, подно планине Плачковице. Радовиш је седиште истоимене општине Радовиш.

Географија уреди

Град Радовиш је смештен у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Струмице град је удаљен 30 km северно, а од главног града Скопља 125 km југоисточно.

Рељеф: Радовиш се налази у историјској области Струмица. Насеље је положено у Струмичко-Радовишкој котлини, на приближно 380 m надморске висине. Северно од града издижу се планина Плачковица, а источно Малешевске планине, док се на југу диже планина Смрдеш.

Клима у Радовишу је блажи облик континенталне климе услед утицаја са Егејског мора (жарка лета).

Воде: Кроз Радовиш протиче Стара Река, која дели град на западни и источни део. 10 km јужно од града Стара река гради реку Струмицу.

Историја уреди

Иако је подручје града било насељено у време праисторије и активно за време антике први помен данашњег насеља везан је средњи век. У 11. веку град се први пут помиње као насеље Радовистон у оквиру Охридске архиепископије.

Цар Урош Нејаки даровао је 1366. године Радовиш са 14 околних села манастиру Хиландару. Радовиш је 1371. године држала српска великашка породица Дејановића.^[1]

Током османске владавине Радовиш добија одлике типичне турске касабе. Крајем 19. века Радовиште је седиште општине (казе) у оквиру Солунског санџака. Насеље је било етнички мешовито, са турском већином и словенском мањином.

У месту "Радовићу" радила је српска народна школа 1867. године, да би касније престала.^[2]

Првим балканским ратом 1912. године Радовиш је прикључен Бугарској, али је већ 1913. године, након Другог балканског рата, припојено Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Радовиш су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.

Становништво уреди

Радовиш зими

Радовиш је према последњем попису из 2002. године имало 16.223 становника. Ово је 2,5 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током османског раздобља, Радовиш је био етнички мешовито насеље. Крајем 19. века је бројао око 6 хиљада становника, са турском већином (65%), словенском мањином (30%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност	Укупно
Македонци	13.991 (86,2%)
Турци	1.927 (11,9%)
Роми	181 (1,1%)
Срби	60
Власи	20
Албанци	1
Бошњаци	1
остали	42

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Привреда уреди

Поглед на Радовиште

Радовиш је привредно средиште источног дела Северне Македоније. Насеље је познато по руднику Бучим, где се вади бакар, злато и сребро. У граду је присутна и „мала привреда“, а околина је познат пољопривредни крај.