Википедија

Радослав Павелкић

Радослав Раде Павелкић (Панчево, 21. јун 1931—Београд, 21. децембар 2020) драмски писац и глумац Малог позоришта „Душко Радовић“. Оставио је дубок траг у култури и уметности ових простора.[1]

Радослав Раде Павелкић
Radoslav Pavelkić (1931-2020).jpg
Лични подаци
Датум рођења(1931-06-21)21. јун 1931.
Место рођењаПанчево
Датум смрти21. децембар 2020.(2020-12-21) (89 год.)
Место смртиБеоград
Занимањеглумац, драмски писац

Биографија

уреди

Радослав Павелкић је дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1955. године у класи професора Томислава Танхофера.[2]

У Београдском драмском позоришту је радио од 1955. до 1963. године, након чега прелази у Мало позориште „Душко Радовић", где остаје до краја.[2]

Стил драмског писца

уреди

Радослав Павелкић је први у Југославији применио нов приступ драматургији луткарског позоришта. Био је инспирисан бајкама и баснама[3] Браће Грим, Лафонтена, Езопа и других,[1] али је мењао околности и карактере ликова из тих прича, прилагођавајући стил савременом детету. На тај начин их је одредио као „нове драме са промењеним односима и порукама“. То је било у корак са временом, за нову децу![3] Спознају дечије психологије јунака драме, ставио је уместо имитације психологије одраслих, али балансирано, јер и сутуације из света одраслих постоје у заједничкој стварности која се мора сагледати.[1]

По Павелкићу је тајна доброг домаћег текста, између осталог и степен идентификације који успоставља са гледаоцем. Залагао се за то да комад мора да буде занимљив, јер нам досадан театар не треба, да драма мора да носи све елементе живота и не сме да опседа некаквом надрифилозофијом или филозофирањем по сваку цену. Указивао је на то да је драма нешто много живље и да се базира на акцији која мора бити равна акцијама које се збивају у животу. [3]

О себи је рекао да је „драматуршки шегрт Бертолта Брехта, што се јасно види у коришћењу ефектних сонгова у његовим драмским делима за децу.[3] У том смислу је остварио одличну сарадњу са композитором Зораном Рамбосеком, чији сонгови су се певали и након представа.[1]

 
Радослав Павелкић у представи "Гињол у невољи", Мало позориште "Душко Радовић"

По речима Радета Павелкића, најуспешнији редитељи његових текстова су били Бобан Петровић, Србољуб Станковић и Бранислав Крављанац, а највећи утисак су оставили Сава Анђелковић, Мелита Бихали, Бобан Петровић и др.[1]

Од своје тридесете до педесете године старости, написао је преко 30 драмских дела, преведених и извођених од Канаде до Турске. Половина су драмска дела за децу. Највише је писао за конкурсе, по наруџбини или на молбу пријатеља. Сва његова дела су извођена и преведена на девет страних језика.[1]

У Политици је 27. маја 1982. године забележено да је, према подацима Стеријиног позорја, са 18 поставки својих драмских дела у професионалним позориштима широм Југославије, био најизвођенији живи драмски писац у земљи[3] уз Фадила Хаџића. [1]

Написао је још тридесетак радио-драма, више ТВ-сценарија и монодрама.[2]

Живи глумац у животу позоришта

уреди

Дошавши у Мало позориште као први глумац са дипломом Академије, одмах је почео да игра живе улоге, које су врло често биле и главне. Сматрао је да су аниматори луткари: Јанко Врбњак, Љубомир Кољић, Добрила Рилак, Оливера Вера Томов, Мелита Бихали далеко бољи аниматори од њега, а уз пуно поверење тадашњег управника Маја Ђуровића, остварује се истовремено и као драмски писац.[1]

Као глумац је често био запажен у позоришним критикама, па је тако Милосав Мирковић за његову улогу у Пинокију написао да је Раде Павелкић са луткама Ромеом и Ђулијетом надахнуто и уверљиво лансирао двоструку пародију: дечјег и и конвенционалног грађанског позоришта. [3]

Критичар Страхиња Шуљагић издвојио је његову интерпретацију Алонза у Шекспировој Бури „са гласом и топлином, који се неосјетно наметну нашим осјећањима и сјећањима“.[3]

Остали су бележили да је као глумац био убедљив, упечатљив, како уноси извођачку свежину, да ни једног тренутка није у старим дидактичким водама… Био је неодољиви путујући глумац Жан, у представи Гињолови доживљаји, играо је чак и писца Јакоба Грима у представи Браћа Грим. Позајмљивао је глас јунацима цртаних филмова, глумио на ТВ и радију, а бавио се и педагошким радом кроз семинаре при некадашњем Дому пионира у Београду, где је држао предавања о историји луткарског позоришта и писању за лутка-сцену.[3]

Драме

уреди

Извођене су му драме:

  • Трилогија Кловнови (објавио је књигу Трилогија о Кловновима, Стандард, 1970)

Монодраме

уреди
 
Радослав Павелкић у представи "Гињол у невољи", Мало позориште "Душко Радовић"

За децу је написао:

уреди
  • Кликераши 1972. године у Народном позоришту „Стерија" у Вршцу. Ова дечја драма је отворила Фестивал дјетета у Шибенику 1973. године.
  • Новогодишња бајка - Чарка из шумарка, 1976. у Народном Позоришту „Љубиша Јовановић" у Шапцу
  • Чудна бајка,
  • Весели воз, 1975. године у Народном позоришту „Тоша Јовановић" у Зрењанину;[4] 1986. године у Народном Позоришту „Љубиша Јовановић" у Шапцу[2]
  • Црвенкапа и збуњени вук, 1977. године, Мало позориште „Душко Радовић"; 1983. године у Народном позоришту у „Стерија" у Вршцу[2]и др.
  • Партизанска разбибрига, 1975. године, Мало позориште „Душко Радовић", исте године у Београду, у Народном позоришту „Тоша Јовановић" у Зрењанину[5], 1983. године у Народном позоришту у „Стерија" у Вршцу[2]
  • Цврчак и мрав
  • Нађе игре, 1979. године у Народном позоришту у „Стерија" у Вршцу
  • Шашава торта, 1985. године у Народном позоришту у Пироту;[2] 1989. године у Народном позоришту у Кикинди[6] и друге[3]

Његови текстови су играни у Загребу, Сарајеву, Титограду, Сплиту, Ријеци, Суботици… превођени на неколико језика и играни у иностранству: Варшави, Братислави, Будимпешти, Минхену…

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж „IN MEMORIAM | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2024-06-05. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Петровић, Маријана (2021). „Радослав Павелкић (1931-2020), ин мемориам”. ТЕАТРОН, часопис за позоришну уметност. Београд: Музеј позоришне уметности Србије. 196-197: 160—161. 
  4. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-05. 
  5. ^ „Ин мемориам Лилијана Арсенов Ивановић (28.4.1946 ‒ 9.4.2021) | Народно позориште” (на језику: српски). 2022-07-31. Приступљено 2024-06-05. 
  6. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-05. 

Прочитати још

уреди
  1. IN MEMORIAM: Rade Pavelkić, prvak Malog pozorišta "Duško Radović" (1931-2020), Glumac koji je pisao za glumce https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/glumac-koji-je-pisao-za-glumce/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радослав_Павелкић&oldid=27841195”