Ратни поменик
Ратни поменик био је лист народне захвалности и споменица свим српским жртвама у ратовима из прве половине 20. века, закључно са Првим светским ратом. Часопис је излазио једном месечно током 1937. године и био је одобрен од стране тадашњег министра војске и морнарице.[1]
Тип | Ратни часопис |
---|---|
Главни уредник | Јован Сретеновић |
Оснивање | 1937. |
Језик | српски |
Укидање | 1937 |
Град | Београд |
Земља | Краљевина Југославија |
Власник и уредник био је пуковник у пензији Јован Сретеновић, а главни сарадник Живојин Кезић, који је био пензионисани капетан.[1] Претплата је износила 30 динара за годину, односно 15 за пола године, док је цена појединачног броја била 3 динара. Лист су штампале две штампарије, Графички институт Издавачке књижарнице Скерлић[1] и Штампарија Андре Петровића[2], обе из Београда.
Тематика
уредиРатни поменик доносио је у својим бројевима чланке, који су имали за задатак да едукују српску омладину и будуће нараштаје, како би били свесни жртве коју је њихов народ поднео за слободу своје земље.[3] У листу су се налазили описи догађаја из рата, живот цивила и војника, биографије истакнутих ратника, фотографије, приче, песме, ратни доживљаји и уопште све оно што је било потребно да се верно прикаже историја ратова нашег народа.[3] Ратни поменик је требао да представља увод у један други часопис под именом Свете жртве, те му је такође један од задатака био да прикупља информације за њега.[3] У ту сврху се често апеловало на читаоце, поготово на учеснике у рату, да све чега се сећају запишу и пошаљу уредништву, како би се што више догађаја и људи сачувало од заборава.[3]