Ређо ди Калабрија

Ређо ди Калабрија
Reggio Calabria
Ређо ди Калабрија; Reggio Calabria
	Панорама средишта Ређа ди Калабрија
	Грб
Административни подаци
Држава	Италија
Регија	Калабрија
Становништво
Становништво	‍
—	186.384
— густина	789,7 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	38° 06′ 41″ С; 15° 39′ 43″ И / 38.111389° С; 15.661944° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	31 m
Површина	236,02 km2
	Ређо ди Калабрија Ређо ди Калабрија на карти Италије
Остали подаци
Градоначелник	Ђузепе Скопелити
Поштански број	89100 (generic); from 89121 to 89135
Позивни број	0965
Веб-сајт
	www.comune.reggiocal.it

Ређо ди Калабрија (итал. Reggio Calabria, на месном говору, Rìggiu) град је у јужној Италији. То је највећи град у покрајини Калабрији, али не и средиште покрајине (то је Катанцаро). Ређо ди Калабрија је управно средиште истоименог Округа Ређо ди Калабрија.

Познат је као један од најстаријих градова на подручју данашње Италије. Верује се да је други по старости. Град је познат и по изузетно разорним земљотресима кроз историју.

Порекло назива уреди

Градско приобаље

Поглед на средиште града ноћу

Арена Мореуза

Улица Корзо Гарибалди

Ређо ди Калабрија је задржао назив од самог свог постанка - први град на овом месту био је старогрчки град Регион.

Природне одлике уреди

Ређо ди Калабрија се налази у јужној Италији. У односу на Рим град се налази око 680 км јужно, а од Напуља 500 км јужно. Најближи већи град је Месина, смештена 90 км западно, преко „мора“.

Рељеф уреди

Ређо ди Калабрија се развио у близини Месинског мореуза, који Сицилију одваја од остатка Италије. Лежи у крајњем западном делу Јонског мора. Преко „мора“ налази се град Месина. Изнад Ређо де Калабрије стрмо се дижу крајње јужни огранци Апенина. Град је смештен на активном сеизмичког подручју, па га је кроз историју погодило неколико разорних земљотреса.

Клима уреди

Клима у Ређу ди Калабрија је средоземна.

Воде уреди

Ређо ди Калабрија је смештен у крајњем западном делу Јонског мора. Неколико километара северније од града налази се Месински мореуз, од којег ка северу почиње Тиренско море.

Историја уреди

Стари век уреди

Ређо ди Калабрију су основали стари Грци 720. п. н. е. под називом Регион (Ρήγιoν), и то је била друга старогрчка колонија на Апенинском полуострву (после Кумеа), па је стога Ређо после овог града и најстарији град на тлу данашње Италије. Регион је убрзо постао једно од средишта Велике Грчке, па је током 6. века п. н. е. и 5. века п. н. е. био и важна поморска сила, као и културно и образовно средиште.

У 3. веку п. н. е. Регион је потпао под Стари Рим, али град није изгубио на значају. Вековима је он био важно средиште римске морнарице. У доба Јулија Цезара град је преименован у Регијум Јулијум.

Средњи век уреди

После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају поседују Византинци, који га подижу у средиште својих крајина у јужној Италији. Касније се око града боре Арабљани-Сарацени и Лангобарди, да би коначно Ређо освојили Нормани 1060. г. Нормани основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. И поред „западне“ власти град је и даље био средиште грчке културе, све до 17. века. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век уреди

Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1783. погодио тежак земљотрес, али се град релативно брзо опоравио. Ређо ди Калабрија 1860. улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Ређо постаје важна лука и трговиште. Међутим, 1909. град је поново погођен земљотресом, у коме је страдало око 27% становништва или око 25.000 грађана. Овај земљотрес се сматра најразорнијим у 20. веку у Европи. Требало је неколико деценија да се град обнови, али је Ређо, као и цела јужна половина земље, и данас слабије развијен од италијанског севера. Године 1970. управно седиште Калабрије премештено је у мањи Катанцаро, што је изазвало протесте грађана. Поред тога, последњих деценија у граду се јако учврстила мафијашка организација Ндрагета.

Географија уреди

Клима (Ређо ди Калабрија)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	24,2 (75,6)	25,2 (77,4)	27,0 (80,6)	30,4 (86,7)	33,4 (92,1)	42,0 (107,6)	44,2 (111,6)	39,4 (102,9)	37,6 (99,7)	30,4 (86,7)	27,0 (80,6)	26,0 (78,8)	44,2 (111,6)
Средњи максимум, °C (°F)	14,9 (58,8)	15,1 (59,2)	16,7 (62,1)	19,2 (66,6)	23,4 (74,1)	27,5 (81,5)	30,8 (87,4)	30,6 (87,1)	28,0 (82,4)	23,5 (74,3)	19,6 (67,3)	16,4 (61,5)	30,8 (87,4)
Средњи минимум, °C (°F)	8,1 (46,6)	8,1 (46,6)	9,1 (48,4)	11,0 (51,8)	14,8 (58,6)	18,2 (64,8)	21,7 (71,1)	22,0 (71,6)	19,1 (66,4)	15,9 (60,6)	12,1 (53,8)	9,7 (49,5)	8,1 (46,6)
Апсолутни минимум, °C (°F)	0,4 (32,7)	0,0 (32)	0,0 (32)	4,6 (40,3)	7,8 (46)	10,8 (51,4)	14,4 (57,9)	14,4 (57,9)	11,2 (52,2)	6,6 (43,9)	4,6 (40,3)	0,2 (32,4)	0 (32)
Количина падавина, mm (in)	75,5 (29,72)	59,0 (23,23)	47,5 (18,7)	33,5 (13,19)	18,0 (7,09)	12,5 (4,92)	6,5 (2,56)	10,0 (3,94)	34,0 (13,39)	63,0 (24,8)	69,0 (27,17)	71,5 (28,15)	500 (196,86)
^{[тражи се извор]}

Становништво уреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 180.817 становника.^[1]

Демографија
1931.	1936.	1951.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
109.443	119.804	140.734	153.380	165.822	173.486	177.580	180.353	180.817

Године 2008. град је имао преко 180.000 становника, два пута више у односу на почетак 20. века. Последњих година број становника у граду расте.

Град данас има омањи удео имигрантског становништва (4%), највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости уреди

Будући да је град током постојања неколико пута био погођен разорним земљотресима, историјска баштина града је сиромашна. Већина градских амбијената и грађевина је везана за 20. век. После земљотреса 1909. само неколико кључних здања у граду је обновљено у првобитном изгледу, а град је тада добио и правилну, ортогоначну мрежу улица.

Најпознатије знаменитости у граду су:

Градска катедрала,
Државни музеј Велике Грчке,
Замак Арагонаца,
Црква дељи отимати,
Вила Зерби,
Лунгомаре Фалкомата, градско приобално шеталиште,

Привреда уреди

Градском привредом доминира индустрија, а становништво је запослено у луци, бродоградилиштима, прехрамебној индустрији, индустрији прераде метала, као и хемијској индустрији. Околина је позната по узгоју јужног воћа.