Википедија

Румена Бужаровска

Румена Бужаровска (Скопље, 1981) македонска је књижевница и преводилац. Предаје америчку књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.[1]

Румена Бужаровска
Лични подаци
Датум рођења(1981-00-00)1981. (42/43 год.)
Место рођењаСкопље, СФРЈ, данас Северна Македонија
Књижевни рад
Периодод 2006.
Утицаји одамерички мајстори приповедања
Најважнија делаМој Муж

Књижевни рад уреди

Са књижевношћу се Румана Бужаровска срела још у детињству. Њена баба Вера Бужаровска такође је била позната македонска књижевница.[2]

У време када је похађала средњу школу Румена је боравила у Америци, где се срела са модерном и савременом америчком књижевношћу која и данас, како сама каже, утиче на њен начин писања. Озбиљно почиње да се занима за писање у време студија.[3] До садa је објавила неколико збирки прича, а књижевни критичари често је упоређују са америчким мајсторима кратке приче.[4]

Прве приче Румена Бужаровска објављује у часопису Маргина 2005. године. Њена прва збирка прича изашла је из штампе 2007. Године 2006. била је стипендисткиња Култур Контакта (KulturKontakt) у Бечу, где је провела месец дана, а 2008. стипендисткиња Интернатионалес Међународне куће аутора (Internationales Haus der Autoren) у Грацу. У међувремену њене приче објављиване су на немачком у часописима Manuskripte, Ostragehege и Lichtungen. На српском језику приче су јој објављене у часописима Бетон, Трећем Тргу и Кикинда Шорт (Kikinda Short) 2010.[3]

Хрватски преводи збирки приповедака „Осмица” и „Мој муж” постигле су тренутни успех и претвориле Румену Бужаровску у најистакнутију нову наду регионалне књижевне сцене.[3] Две њене књиге, „Мој муж” и „Никуда не идем”, за кратко време постале су хитови. Обе су се нашле међу десет топ најпродаванијих књига издавачке куће Боока (у оригиналу Booka) у 2019. години.[5] Као једно од најважнијих имена савремене македонске и регионалне књижевне сцене 2020. године била је гост књижевног фестивала „Крокодил” у Београду.[6] Њене књиге су преведене на језике простора бивше Југославије, енглески, немачки, мађарски, италијански, француски, албански, бугарски и украјински.[6]

Осим писањем, бави се и превођењем. Са енглеског на македонски језик превела је дела Луиса Керола (Алиса у свету огледала), Џона Мајкла Куција (Живот и времена Мајкла К, Срамота), Трумана Капотеа (Хладнокрвно убиство), Џозефа О’Конора, Чарлса Буковског и Ричарда Гвина (Боја пса који бежи).[7] Коауторка је и коорганизаторка вечери приповедања женских прича „ПичПрич”.[8]

Библиографија уреди

  • Жврљотине (збирка прича, 2006)
  • Осмица (збирка прича, 2010)
  • О смешном : Теорије хумора кроз призме кратке приче (студија о хумору у савременој македонској и америчкој краткој причи, 2012)
  • Мој муж (збирка прича, 2014)
  • Никуда не идем (збирка прича, 2018)

Признања уреди

Платформа „Књижевна Европа уживо” (Literary Europe Live), у оквиру организације „Књижевност преко граница” (Literature Across Frontiers), уврстила је 2016. године Румену Бужаровску међу десет најзанимљивијих младих европских писаца.[8]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Rumena Bužarovska”. Na pola puta. Приступљено 7. 3. 2021. 
  2. ^ „Paul Filev translates Buzarovska's 'The Last Summer in the Old Bazaar'”. SBS Macedonian. 6. 9. 2017. Приступљено 10. 11. 2022. 
  3. ^ а б в „RUMENA BUŽAROVSKA”. Krokodil. Приступљено 7. 3. 2021. 
  4. ^ Devčić, Karmela (25. 4. 2016). „Rumena Bužarovska: Ne moram biti udana i s djecom da bih bila potpuna i realizirana”. Jutarnji list. Приступљено 7. 3. 2021. 
  5. ^ Labović, Ljubeta (20. 1. 2020). „Žene i dalje „vladaju“ u domu”. Pobjeda. Приступљено 7. 3. 2021. 
  6. ^ а б Jovandić, Matija (30. 8. 2020). „Rumena Bužarovska: Muškarci će se navići da nas čitaju”. Nova S. 
  7. ^ Zablocki, Tamara (19. 4. 2017). „Rumena Bužarovska: Iza svoja četiri zida”. Urban magazin. Приступљено 7. 3. 2021. 
  8. ^ а б „Rumena Bužarovska”. Zvanični veb-sajt. Booka. Приступљено 7. 3. 2021. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Румена_Бужаровска&oldid=27369840”