Сакастан (сасанидска провинција)
Сакастан (познат и под називом Сагестан, Сагистан, Сејаниш, Сегистан, Систан и Сиџистан) била је сасанидска провинција у касној антици, која је лежала унутар куста Немроза. Провинција се граничила са Кирманом на западу, Спаханом на северозападу, Кушаншахром на североистоку и Тураном на југоистоку. Гувернер провинције имао је титулу марзбана. Гувернер је такође носио титулу „Саканшах” (краљ Саке) док та титула није укинута 459/60.
| Сакастан (сасанидска провинција) Сакастан | |
|---|---|
| 240.—650/1 | |
 Карта југоисточних провинција Сасанидског царства. | |
| Главни град | Заранг |
| Регија | Иран, |
| Земља | Сасанидско царство, |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Историја | |
• Успостављено | 240. |
• Укинуто | 650/1 |
Етимологија
уредиРеч Сакастан значи „земља Сака”, скитска група која је од II века пре наше ере до 1. века прешла на Иранску висораван и Индију, где су успоставили краљевство познато као Индо-скитско краљевство.[1][2] У Бундахишну, зороастријском натпису написаном на Пахлави језику име, провинције је написано као Сејансих.[3] Након арапског освајања Ирана, провинција је постала позната као Сиџистан, а касније и Систан, која и данас остаје провинција у Ирану (Систан и Балучистан).[2]
Историја
уредиПокрајина је формирана 240. године, за време владавине Шапура I (в. 240-270), као део његове намере да централизује своје царство - пре тога, провинција је била под влашћу партског Краљевства Сурен, чији је владар Ардашир Саканша постао сасанидски вазали током владавине Шапуровог оца Ардашира I (в. 224–242), који је такође обновио древни град Зранг, који је постао главни град провинције.[4] Шапуров син Нарсех први је постављен за гувернера провинције, а он је управљао до 271. године, када је за новог гувернера постављен сасанидски принц Хормизд.
Касније 281. године, Хормизд се побунио против свог рођака Бахрама II (в. 274–293). За време побуне, народ Сакастана био је један од његових присталица. Ипак, Бахрам II је успео да сузбије побуну 283. и поставио је свог сина Бахрама III за гувернера провинције. Током ране владавине Шапура II (в. 309-379), он је именовао свог брата Шапур Саканшах за гувернера Сакастана. Пероз I (в. 459–484) је за време своје ране владавине укинуо династичку власт у провинцији именовањем Каренида за свог гувернера. Разлог за именовање био је избегавање даљег породичног сукоба у провинцији и да би се стекла директнија контрола над провинцијом.[4]
Током муслиманског освајања Персије, последњи сасанидски краљ Јездигерд III је побегао у Сакастан средином 640-их, где му је помогао његов гувернер Апарвиз (који је био мање или више независан). Међутим, Јездигерд III је брзо окончао ову подршку када је тражио новац од пореза који није платио.[5][6][7] Године 650/1, Абд Алах ибн Амир, који је недавно освојио Кирман, послао је Раби ибн Зијад Харитија у експедицију на Сакастан. Након неког времена стигао је до Залика, пограничног града између Кирмана и Сакастана, где је приморао дехкана града да призна рашидунску власт. Потом је то исто учинио са тврђавом Каркуја, која је имала познати храм ватре, који се помиње у Тарихи Систану.[7]
Затим је наставио да заузме више земље у провинцији. Након тога је опколио Зранг, а након тешке битке изван града, Апарвиз и његови људи су се предали. Кад је Апарвиз отишао до Рабија да разговара о условима споразума, видео је да користи тела два мртва војника као столицу. Ово је ужаснуло Апарвиза, који је, како би спасио становнике Сакастана од Арапа, склопио је мир с Арапима у замену за велики данак, који је укључивао и данак од 1000 дечака робова са 1000 златних посуда.[7][6] Сакастан је, дакле, био под контролом Рашидунског калифата.
Становништво и религија
уредиТоком Ахеменидског периода, Сакастан (тада познат као Дрангијана), била је насељен персијанизованом источно-иранском групом познатом као Дрангијани.[8][9] Од 2. века пре нове ере до 1. века, Сакастан је видео огроман прилив племена Саке, али и неких Парта, који су, по речима Брунера, „преобликовали старију популацију у региону”.[10]
Становници Сакастана били су углавном заратустријанци, док су мањи део били несторијански хришћани.[2]
Кућа Сурен
уредиКућа Сурен, партска племићка породица која је служила Партском царсву, а касније и Сасанидском царству, била је део седам партских кланова Сасанидског царства - свака породица је поседовала земљу у различитим деловима царства, а Суренс је поседовао земљу у деловима Сакастана.
Списак познатих гувернера
уреди- Нарсех (240-271)
- Бахрам II (271-274)
- Хормизд од Сакастана (274-283)
- Бахрам III (283-293)
- Шапур Саканшах (рани 4. век)
- Хормизд III (???-457)
- Непознати аристократа из куће Карен (459/60-??)
- Сухра (???-484)
- Бахтијар од Сакастана (под Хозројем II)
- Ростам од Сакастана (рани 7. век)
- Апарвиз од Сакастана (???-650/1)
Референце
уреди- ^ Frye 1984, стр. 193.
- ^ а б в Bosworth 1997, стр. 681–685.
- ^ Brunner 1983, стр. 750.
- ^ а б Christensen 1993, стр. 229.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 222.
- ^ а б Morony 1986, стр. 203–210.
- ^ а б в Zarrinkub 1975, стр. 24.
- ^ Schmitt 1995, стр. 534–537.
- ^ Brunner 2004, стр. 326–336, 337–344.
- ^ Brunner 1983, стр. 773.
Литература
уреди- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 0-415-14687-9.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Morony, M. (1986). „ʿARAB ii. Arab conquest of Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 2. стр. 203—210.
- Christensen, Peter (1993). The Decline of Iranshahr: Irrigation and Environments in the History of the Middle East, 500 B.C. to A.D. 1500. Museum Tusculanum Press. стр. 1—351. ISBN 9788772892597.
- Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Приступљено 3. 4. 2014.
- Frye, Richard Nelson (1984). The History of Ancient Iran
. C.H.Beck. стр. 1–411. ISBN 9783406093975. - Schmitt, R. (1995). „DRANGIANA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. стр. 534—537.
- Bosworth, Clifford Edmund (1997). „Sīstān”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume IX: San–Sze. Leiden, and New York: BRILL. стр. 681—685. ISBN 9789004082656.
- Gazerani, Saghi (2015). The Sistani Cycle of Epics and Iran’s National History: On the Margins of Historiography. BRILL. стр. 1—250. ISBN 9789004282964.
- Brunner, Christopher (1983). „Geographical and Administrative divisions: Settlements and Economy”. The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods (2). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 747—778. ISBN 978-0-521-24693-4.
