Самобор
Самобор је град у Хрватској, у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2021. у граду је живело 37.435 становника, а у самом насељу је живело 16.911 становника.[1]
Самобор | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Загребачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 16.911 |
Агломерација (2011.) | 37.435 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 48′ 04″ С; 15° 42′ 40″ И / 45.80109283537° С; 15.71104815012° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 250,0 km2 |
Поштански број | 10430 |
Позивни број | +385 1 |
Регистарска ознака | ZG |
Самобор се налази на источним обронцима Самоборског побрђа. Самобор је позната излетничка дестинација у Хрватској. Дан града је 26. јул, празник свете Ане.
Географија
уреди- Надморска висина на Тргу Краља Томислава: 158,31 m
- Највиша тачка: брдо Равнице 860 m (Ново Село Жумберачко)
- Најнижа тачка: 127 m (Медсаве)
- Највише насеље: Драгонош 742 m
- Највиши путни превој: 768 m (пут Ново Село Жумберачко — Будињак)
- Географска ширина: северно 45° 48' и 04"
- Географска дужина: 15° 42' и 40"
- Површина: 250 km2
Око 1/3 површине општине Самобора је покривено шумом. У Самобору и Самоборском побрђу постоји око 200 km обележених планинарских стаза. Самобор је удаљен од града Загреба само 25 километара, а од граничног прелаза са Словенијом у Брегани само четири километра. Израдом ауто-пута Загреб — Љубљана, Самобор је постао још приступачније одредиште многих туриста и излетника. Град Самобор је део Загребачке жупаније.
Клима
уреди- Средња температура: 10,9 °C
- Најхладнији месец: јануар (просечно 0,2 °C)
- Најтоплији месец: јул (просечно 21,1 °C)
- Највиша забележена температура: 37 °C (јул 1983. и август 1993)
- Најнижа забележена температура: -25,6 °C (јануар 1985)
- Годишњи просек падавина: 1078,6 mm/m2 (89,88 mm/m2 месечно)
- Најкишнији дан: у октобру 1993. (84,2 mm/m2)
- Највише снега у једном месецу: у марту 1986.
- Годишњи просек ведрих дана: 52,8 дана
- Просечно најведрији месец: август (8,4 ведрих дана)
- Најведрија година: 1992. (85 ведрих дана)
- Најведрији месец: август 1992. (20 ведрих дана)
- Годишњи просек облачних дана: 113,3 дана
- Просечно најоблачнији месец: децембар (16,2 облачна дана)
- Најоблачнија година: 1996. (165 облачних дана)
- Најоблачнији месец: јануар 1996. и 1997. (28 облачних дана)
Историја
уредиСтановништво
уредиГрад Самобор
уредиБрој становника по пописима
уредиНационалност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 36.206 | 35.017 | 32.887 | 28.469 | 27.103 | 25.451 | 23.821 | 21.953 | 19.806 | 20.275 | 18.783 | 18.607 | 16.548 | 15.226 | 13.690 |
- напомене:
Настао из старе општине Град Загреб.
Самобор (насељено место)
уредиБрој становника по пописима
уредиНационалност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 15.147 | 14.170 | 12.404 | 7.773 | 5.763 | 4.665 | 3.767 | 2.966 | 2.848 | 2.790 | 2.901 | 3.228 | 3.039 | 3.060 | 3.186 |
- напомене:
У 1991. повећано припајањем ненасељеног дела подручја насеља Бистрац које је престало да постоји, јер је преостали део подручја насеља припојен насељу Луг Самоборски.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Самобор је имало 14.170 становника, следећег националног састава:
Управа
уредиУ граду Самобору влада градско веће (градска скупштина) од 25 већника (посланика) који бирају 13 чланова градске владе. Градска влада доноси одлуке везане за град Самобор.
Економија
уредиНа дан 17. октобра 2004. на подручју града Самобора било је регистровано 1.112 предузећа (према евиденцији Министарства економије), 2001. године (према подацима из Стратегије Града Самобора) било је евидентирано 567 трговачких друштава, а 712 субјеката се бавило пољопривредом.
Спорт
уредиПартнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- О Самобору (језик: хрватски)