Светислав Мандић
Светислав Мандић (Мостар, 8. март 1921 — Београд, 4. октобар 2003) био је српски песник, конзерватор и сликар кописта фресака.[1]
| Светислав Мандић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. март 1921. |
| Место рођења | Мостар, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 4. октобар 2003. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Биографија
уредиУ родном месту завршио је основну школу и гимназију (1939) а Академију ликовних уметности у Београду 1950. Свој радни век провео је у Заводу за заштиту споменика културе Србије и у Галерији фресака у Београду. Био је члан Савета Завода за заштиту споменика културе града Београда од његовог оснивања 1960. године.[2] Био је и уредник у издавачким кућама „Ново покољење“, „Југославија“ и „Туристичка штампа“.
Поезијом је почео да се бави још у гимназијским данима, потом као студент, објављујући у листовима и часописима. У време док је радио на конзервацији и копијама фресака интензивно се бавио проучавањем српске средњовековне културе и прошлости, оставивши за собом низ стручних радова из ове области.[3]
Дела
уредиПоезија
уреди- Двојица (заједно са Велимиром Ковачевићем, погинулим 1941), Мостар, 1940.
- Кад млидијах живети, младалачка елегија, „Ново поколење“, Београд, 1952.
- Милосно доба, „Просвета“, Београд 1960.
- Песме, избор Николе Кољевића, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1990.
- Звездара и друге песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.
- Токе од месечине: поезија и есеји Светислава Мандића. Избор: Саша Шмуља и Андреја Марић. Бањалука: Центар за српске студије, 2019.
Књиге студија (историја, историја уметности, конзервација, фрескопис)
уреди- Омладина у борби за културу. Београд: Ново поколење, 1948.
- Древник, записи конзерватора, „Слово љубве“, Београд, 1975.
- Црте и резе, фрагменти старог именика,"Слово љубве“, Београд, 1981.
- Розета на Ресави, плетеније словеса о Раваници и Манасији, „Багдала“, Крушевац, 1986.
- Велика господа све српске земље и други просопографски прилози, Српска књижевна задруга, Београд ,1986.
- Царски чин Стефана Немање, чињенице и претпоставке о српском средњовековљу, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
Књиге туризмолошких студија и туристичких водича
уреди- Beograd. Beograd: Turistička štampa, 1964.
- Les portraits sur les fresques. Beograd: "Jugoslavija", 1966.
- Beograd koji volim. Beograd: Turistička štampa, 1980.
- Милешева. Београд: Туристичка штампа; Пријепоље: Управа манастира Милешева, 1990.
- Манастир Милешева. Пријепоље: Управа Манастира Милешеве, 2004.
Награде и одликовања
уреди- Орден Светог Саве првог реда
- Награда „Милорад Панић Суреп”
- Награда „Златни прстен Багдале”, 1989.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Звездара и друге песме, 1996.
Референце
уреди- ^ Администратор, Ангелина. „Светислав Мандић (1921—2003)”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2019.
- ^ „Кратка историја”. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 25. 7. 2019.
- ^ Громовић, Милан. „Од молитве до судњег дана: поетика набрајања Светислава Мандића”. Приступљено 10. 3. 2025.
Литература
уреди- Милан Громовић - Поетика Светислава Мандића. Зборник радова. Нови Сад, 2023.
- Вања Шмуља - На пергаменту душе: поезија и фреске Светислава Мандића. Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Филолошки факултет, 2019.
- Саша Шмуља - Светислав Мандић у српској књижевности и култури. Зборник радова. Бања Лука: Филолошки факултет Универзитета, 2022.
