Свети Никола (град)

За друге употребе, погледајте Свети Никола (вишезначна одредница).

Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.

Свети Никола мкд. Свети Николе
Свети Никола — средиште града
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Свети Никола
Становништво
— (2002)	13.746
Географске карактеристике
Координате	41° 51′ 58″ С; 21° 56′ 26″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	300 m
Свети Никола Свети Никола на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2220
Позивни број	032
Регистарска ознака	ST
Веб-сајт	www.svetinikole.gov.mk

Природне одлике

Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Свети Никола се налази у Овчем пољу, које је пространа и плодна котлина. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 m.

Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).

Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.

Историја

Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:

И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...

Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378, којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.

За време на балканских ратова велики број муслимана је напустио град.

1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.

Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

Становништво

Главни градски трг

Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имао 13.746 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

Попис 2002.‍
Македонци			13.367	97,24%
Цинцари			149	1,08%
Турци			80	0,58%
Роми			72	0,52%
Срби			52	0,37%
Бошњаци			1	0,00%
остали			25	0,18%
укупно: 13.746

Привреда

Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.

Галерија

• 
  Средиште Светог Николе
• 
  Звоник градске цркве
• 
  Споменик посвећен НОБ-у
• 
  Народни музеј у Светом Николи

Види још

• Општина Свети Никола

Спољашње везе

• Званични веб-сајт