Светозар Марковић Тоза

светозар марковић тоза
светозар марковић тоза
	Светозар Марковић Тоза
Лични подаци
Датум рођења	13. јул 1913.
Место рођења	Тараш, код Бечкерека, Аустроугарска
Датум смрти	9. фебруар 1943. (29 год.)
Место смрти	Нови Сад, Краљевина Мађарска
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941—1943.
У току НОБ	политички комесар; Главног штаба НОПО Војводине
Херој
Народни херој од	5. децембар 1944.

Светозар Марковић Тоза (Тараш, код Бечкерека, 13. јул 1913 — Нови Сад, 9. фебруар 1943) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија уреди

Рођен је 13. јула 1913. године у селу Тараш, код Бечкерека. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију је започео у Бечкереку, али је услед лошег материјалног стања морао прекинути школовање. Запослио се у руднику Креки, код Тузле, али је после краћег времена оболео на плућима и вратио се у Војводину, где је живео у колонистичком селу Стајићеву.

Још као средњошколац у Петровграду, учествовао је у раду омладинског покрета, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1935. године. У Петровграду и околини активно је радио на синдикалном организовању пољопривредних радника. Одржавао је бројна политичка саветовања-предавања, покренуо малу политичку библиотеку и издржавао је помоћу прилога симпатизера, сарађивао је и у радничкој и демократски оријентисаној штампи. Запослио се затим у Савезу пољопривредних радника Војводине у Новом Саду.

Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. А једно време 1938. године радио је у листу Удружене опозиције „Војвођанин“. Почетком 1939. године, под руководством Жарка Зрењанина, радио је на учвршћивању партијских организација у Војводини. Те године постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Северни Банат. На Четвртој покрајинској конференцији ПК КПЈ за Војводину изабран је за члана Бироа Покрајинског комитета. А марта 1941. године постао је члан Секретаријата и организациони секретар ПК КПЈ за Војводину. Више пута је хапшен и прогањан.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је радио на организовању устанка и првих устаничких акција у Банату. Септембра 1941. године заједно са Жарком Зрењанином прешао је у Бачку и тамо наставио партијску активност. Под тешким условима мађарске окупације окупио је у Бачкој и Барањи, готово угашене партијске организације, организовао диверзантске групе и радио на издавању илегалне литературе.

Био је политички комесар Главног штаба НОП одреда Војводине. Један од оснивача Покрајинског Народноослободилачког одбора Војводине, покретач и уредник листова „Истина“ и „Слободна Војводина“. Организовао је и саветовање Обласног комитета КПЈ за Бачку, одржаног у Турији, маја 1942. године.

Мађарска полиција је 19. новембра 1942. године открила базу Покрајинског комитета КПЈ за Војводину у Новом Саду, у којој су се налазили Бранко Бајић и Тоза Марковић. Они су тада пружили оружани отпор полицији. После краће борбе, Бранко је погинуо, а Тоза је био тешко рањен и ухваћен. У полицији је мучен, али ништа није одао, због чега је осуђен на смрт. Обешен је 9. фебруара 1943. године у касарни у Футошкој улици у Новом Саду. Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 5. децембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја Југославије.^[1]

Фото-галерија уреди

Кућа у којој је штампан први број Слободне Војводине
Кућа у којој је заробљен Светозар Марковић Тоза
Спомен плоча на бившој касарни у Новом Саду у чијем је дворишту обешен Светозар Марковић Тоза
Гроб Светозара Марковића Тозе и Ћире Шовљанског на Алмашком гробљу
Орден народног хероја