Светозар Радојчић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Светозар Радојчић (Сремски Карловци, 14. мај 1909 — Београд, 20. октобар 1978) био је српски историчар уметности, универзитетски професор [а] и академик. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Старо српско сликарство“ објавио је 1966. године. Био је син Николе Радојчића, српског историчара и академика.
| Светозар Радојчић | |
|---|---|
 Светозар Радојчић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светозар Радојчић |
| Датум рођења | 14. мај 1909. |
| Место рођења | Сремски Карловци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 20. октобар 1978. (69 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФРЈ |
Биографија уреди
Рођен је 14.05. 1909. године у Сремским Карловцима, где је његов отац Никола радио као професор у Карловачкој гимназији и ту је завршио основну школу 1920. године. Исте године је уписао средњу школу у Љубљани, пошто је његов отац добио место професора на Љубљанском универзитету. После завршене средње школе, у истом граду је од 1928. до 1932. године завршио студије археологије. Током студија, Радојчић је школску 1930/1931 провео на загребачком Свеучилишту, а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у корушком градићу Фајштрицу (Бистрици) (1930. и 1931). Образовање је стицао и у Бечу и Прагу (Институт Н. П. Кондакова и Универзитет Карлов), а летњи период 1933. године је провео на археолошким локалитетима и музејима у Венецији, Аквилеји и Градежу. Докторску дисертацију на тему „Портрети српских владара у средњем веку“ је одбранио у Љубљани 30. октобра 1934. године и она је исте године штампана у Скопљу у издању Музеја Јужне Србије,[1] чији је директор тада био Радослав Грујић.
Светозар Радојчић је 27.05. 1952. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје 5. децембра 1963. године. Члан Одељења историјских наука постао је 11.03. 1971. године, а био је и председник Хиландарског одбора САНУ.
Одабрана награде уреди
- Октобарска награда Београда (1965)
- Хердерова награда (1967)
- Седмојулска награда (1971)
Одабрана дела уреди
- Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Откопавање Царичина града 1947 године” (PDF). Старинар. 1: 119—142.
- Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Византиске старине у Јабланици и Пустој Реци” (PDF). Старинар. 1: 175—181.
Види још уреди
Референце уреди
Напомене уреди
- ^ Од 1956. године, Радојчић је био редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, на Одељењу за Историју уметности.
Литература уреди
- Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.
- Кратка биографија на сајту САНУ
Спољашње везе уреди
- Допринос Светозара Радојчића методологији српске историје уметности, докторска дисертација (2014)
