Сењак је насеље у Београду, богато амбасадама и дипломатским резиденцијама. Припада општини Савски Венац.

Сењак
Манастир Ваведење
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаСавски венац
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 32″ С; 20° 26′ 19″ И / 44.792328° С; 20.438669° И / 44.792328; 20.438669
Сењак на карти Града Београда
Сењак
Сењак
Сењак на карти Града Београда

Историја и етимологија Уреди

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, Сењак је био одлично природно место за осматрање. Пошто су пољопривредници држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се све сено држи на једном месту, а за ту намену је изабран простор данашњег Сењака — по чему је Сењак и добио име. Сењак је у прошлости припадао општини Топчидерско Брдо, која се 1957. године спојила са општином Западни Врачар (од чега је настала општина Савски Венац).

Прва трамвајска линија у Београду саобраћала је на линији Калемегдан — Сењак.

Географија Уреди

Сењак се налази 7-8 km југозападно од центра града Београда.

Знаменитости Уреди

Сењак је био популарно место за становање у уметничком свету Београда, београдски Монмартр, где су, поред осталих, становали: Тома и Мара Росандић, Петар и Вера Лубарда, Исидора Секулић, Веселин Чајкановић, Зора Петровић...

Природа Уреди

Два државно заштићена стабла хималајског белог бора, пореклом из Авганистана и Хималаја. Засађене су 1929. године, у дворишту породице научника Милутина Миланковића, у улици Жанке Стокић.

Два дела Сењака су класификована као шуме: шума Графичар и Рајсова Падина.

Будући планови Уреди

Зграда БИГЗ-а се тренутно реновира, где ће фасада и интеријер бити промењени у модернији стил. Горан Весић је изјавио да ће Сењак, или околина овог краја, добити споменик јунацима са Мојковца.

Референце Уреди

  1. ^ „Музеј Томе Росандића”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ „Легат Петра Лубарде”. Архивирано из оригинала 11. 3. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Кућа краља Петра I Карађорђевића. www.beogradskonasledje.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Шормаз, Кристина (29. 9. 2019). „KAD SU GRADSKI ŠMEKERI VOZILI VESPE Muzej na Senjaku krije priču o zaboravljenom Beogradu”. Блиц. Приступљено 5. 2. 2020. 
  5. ^ Николић, Зоран (7. 9. 2019). „Beogradske priče: Od kafane "Lepi izgled" do nebeskih visina”. Новости. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ „KNJIŽEVNICA LAURA BARNA – AUTOR PROJEKTA “ISIDORA NAS SLUŠA” DESETOGODIŠNjICA USPEŠNOG DIJALOGA”. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе Уреди