Силав
Силав или силај[1], силаје је широки кожни појас са преградама и део српске мушке народне ношње, који се носио изнад танког појаса.
Изглед
уредиТо је широки појас од коже са преградама у коме су се чувале дуванкеса, лула, кресиво, новац и оружје. Силави богате израде били су извезени кожним каишима разних боја.
Носили су га углавном имућнији људи и трговци, за време празника и путовања.[2] Носио се уз вунене пеленгире и сукнене чакшире.
„ | Силав, то је нешто као мекани коферић од неколико слојева који чине посебне просторе у које се мешатају разне ствари. Шири дио је са преднје стране и покрива дио трбуха, од чега одваја каиш са пређицом који опасује тело. Овамо се затакну пиштољи, понекад и по два, или револвер, велики нож за борбу или мањи за разне потребе...[3] | ” |
У Вуковом речнику из 1852. на страни 680 стоји: Силај је двојак: један се опаше, па се пиштољи и ножеви уњ задијевају, а у други се пиштољи метну па се објеси преко рамена као јанџик[н. 1] (и ово се у Хрватској зову свилаји).[1]
Порекло
уредиПо Вуку Караџићу, силав има оријентално порекло и познат је под именом силах, бенсилах и листови.[2]
Познат је у многим ношњама динарских области и у областима које су динарци насељавали, попут Азбуковице, Ваљевске Подгорине, Јадра, рачанског краја, на подручију Ужица, Косјерића и Пожеге. Силав се такође срећеи у Ибарском Колашину, Штабови и новопазарском крају.
У косјерићком крају ова врста појаса носиле је назив силаје, у околини Пожега овај појас називали су свиле, а у ужичком крају листови.
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ јанџик = торба
Референце
уреди- ^ а б Караџић 1852, стр. 680.
- ^ а б Бјеладиновић, Јасна (2011). Народне ношње Срба у 19. и 20. веку. Београд.
- ^ Zadrima, Mladen (2019). Crna Gora u prošlosti i sadašnjosti – Pavel Apolonovič Rovinski, у: CRNOGORSKA NARODNA NOŠNJA KROZ OPISE STRANIH PUTOPISACA (PDF). Matica crnogorska. стр. 392.
Литература
уреди- Јасна Бјеладиновић, Народне ношње Срба у XIX и XX веку, [књ. 2], Београд, 2011.
- Стефановић Караџић, Вук (1852). СРПСКИ РЈЕЧНИК истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Беч.