Скупштина СР Србије

Скупштина Социјалистичке Републике Србије је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Србији, од 1945. до 1991. године.

Скупштина СР Србије
Застава СР Србије
Типтродомна
Статусукинута
СедиштеМаршала Тита 14[а]
Београд, СР Србија
Дужина мандатачетири године
ФункцијаСкупштина
Основано9. април 1945.[б]
Први званичникСиниша Станковић
Последњи званичникЗоран Соколовић
Укинуто11. јануар 1991.[в]
НаслеђеНародна скупштина Републике Србије

Конституисана је 9. априла 1945. на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) када је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. Народна скупштина је 17. јануара 1947. донела Устав НР Србије којим је променила назив у Народна скупштина Народне Републике Србије. Овај назив носила је до доношења новог Устава, априла 1963. када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Србије.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. имала је више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Скупштине био је Извршно веће Скупштине СР Србије, а пре тога до 1953. Влада НР Србије.

Президијум Народне скупштине уреди

Према Уставу Србије донетом 1947. улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 30 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 9. априла 1945. на заседању АСНОС, када је Председништво АСНОС прерасло у Председништво (Президијум) Народне скупштине, а дотадашњи председник Председништва АСНОС Синиша Станковић постао председник Председништва и уједно председник Народне скупштине. Након доношења Устава, 17. јануара 1947. Народна скупштина је Станковића изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до њеног укидања, доношењем Уставног закона, фебруара 1953. године.

Сазиви скупштина уреди

Скупштине Србије 1944 — 1947.
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије 9. новембар 1944. 9. април 1945. Синиша Станковић Александар Ранковић, Станоје Симић и Радован Грујић Петар Стамболић и Милорад Влајковић
Народна скупштина Србије 9. април 1945. 20. новембар 1946. Синиша Станковић Александар Ранковић, Станоје Симић и Радован Грујић Петар Стамболић и Милорад Влајковић
Уставотворна скупштина Србије 20. новембар 1946. 17. јануар 1947. Аћим Груловић Душан Петровић Шане Велибор Љујић
Сазиви Народне скупштине Народне Републике Србије 1947 — 1963.
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Народна скупштина НР Србије (први сазив) 17. јануар 1947. 8. април 1951. Аћим Груловић (до 1948) / Иса Јовановић Душан Петровић / Павле Јовићевић / Косан Павловић Велибор Љујић / Љубинка Милосављевић Буба / Милован Батановић
Народна скупштина НР Србије (други сазив) 8. април 1951. 11. септембар 1953. Иса Јовановић Нинко Петровић и Павле Јовићевић Живан Димитријевић и Бошко Крстић
Народна скупштина НР Србије (трећи сазив) 14. децембар 1953. 7. јануар 1958. Петар Стамболић (до 1957) / Јован Веселинов Душан Петровић Шане Селмо Хашимбеговић
Републичко веће Никола Груловић Фадиљ Хоџа Раденко Броћић, Зора Крџалић и Илија Ђукић
Веће произвођача Владимир Вујовић / Недељко Караичић Недељко Караичић / Борислав Новаковић / Моца Сумбуловић Мирко Челар, Ђорђе Матић и Решад Ибрахим
Народна скупштина НР Србије (четврти сазив) 12. април 1958. 9. април 1963. Јован Веселинов Воја Лековић Миливоје Радовановић
Републичко веће Душан Братић Николија Петровић Драгољуб Кирћански, Танкосава Симић и Милован Радојевић
Веће произвођача Душан Пуђа Бранислава Тешић Момчило Пајевић, Станоје Марковић и Радомир Вучковић
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Србије 1963 — 1974.
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Скупштина СР Србије (пети сазив) 25. јун 1963. 20. април 1967. Душан Петровић Добривоје Радосављевић и Џавид Нимани Миливоје Ковачевић
Републичко веће Добривоје Радосављевић / Богољуб Стојановић Марија Јагодић / Милан Бачкалић / Десанка Ромић Радиша Богдановић
Привредно веће Душан Пуђа / Душан Богданов Имре Теке / Љубица Аржишник Душан Прица / Драгиша Миљковић
Просветно-културно веће Светислав Ђурић Садета Буљубашић / Лепосава Радовић Радојко Крунић
Социјално-здравствено веће Перка Виторовић / Света Поповић Милан Паланачки Божидар Воркапић
Организационо-политичко веће Светолик Лазаревић (до 1964) / Велибор Љујић / Момчило Миловановић Милисав Ђурић Миодраг Зечевић
Скупштина СР Србије (шести сазив) 6. мај 1967. 25. април 1969. Милош Минић Риста Антуновић, Стјепан Кртањек и Синан Хасани Милан Михаиловић и Недељко Радаковић
Републичко веће Драгослав Марковић Живорад Мишић Радиша Богдановић
Привредно веће Танкосава Симић Војислав Вајда Драгиша Миљковић
Просветно-културно веће Зоран Пјанић Лепосава Радовић Радојко Крунић
Социјално-здравствено веће Света Поповић Манојло Будисављевић Божидар Воркапић
Организационо-политичко веће Момчило Миловановић Вучко Ивковић Миодраг Зечевић
Скупштина СР Србије (седми сазив) 6. мај 1969. 19. април 1974. Драгослав Марковић Радован Пантовић, Синан Хасани и Шандор Добо Милан Михаиловић и Недељко Радаковић
Републичко веће Мирко Поповић Александар Трајковић Радиша Богдановић
Привредно веће Бранко Мирковић Радмило Маринковић Перо Ковачевић
Просветно-културно веће Драгутин Тешић Милица Мијановић Радојко Крунић
Социјално-здравствено веће Танкосава Симић Александар Николић Божидар Воркапић
Организационо-политичко веће Бошко Крунић Никола Павић Светомир Петковић
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Србије 1974 — 1990.
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
генерални секретар
Скупштина СР Србије (осми сазив) 6. мај 1974. 20. април 1978. Живан Васиљевић Слободан Глигоријевић, Исо Његован и Рефки Даути Никола Павић
Веће удруженог рада Никола Пауновић Богољуб Миловановић Перо Ковачевић
Веће општина Миленко Мојсиловић Драгомир Миленковић Велимир Доганџић
Друштвено-политичко веће Ристо Јовановић Бранко Јовановић Радиша Богдановић
Скупштина СР Србије (девети сазив) 5. мај 1978. 28. април 1982. Душан Чкребић Аљуш Гаши, Исо Његован, Славољуб Рашковић, Милош Милосављевић и Петар Јовановић Игор Китаровић
Веће удруженог рада Бранислав Пенезић Никола Стојановић Перо Ковачевић
Веће општина Миодраг Богдановић Олга Николић Велимир Доганџић
Друштвено-политичко веће Милутин Милошевић Милан Којичин Радиша Богдановић
Скупштина СР Србије (десети сазив) 5. мај 1982. 24. април 1986. Бранко Пешић (до 1984) / Слободан Глигоријевић Петар Костић, Милан Драговић, Златија Ђукић-Вељовић, Имре Балинт (до 1984) / Светозар Грбић, Борисав Јовић, Милутин Милошевић и Златица Настић Милан Радоњић
Веће удруженог рада Драгослав Николић / Ђорђе Јанковић Шаип Сука / Драгиша Петровић Миливоје Станисављевић / Милорад Мацић
Веће општина Петар Јовановић Новак Родић Живорад Рајшић
Друштвено-политичко веће Милутин Милошевић / Родољуб Станић / Милан Драговић Винка Томић / Јово Мишковић Властимир Михајловић
Скупштина СР Србије (једанаести сазив) 6. мај 1986. 14. септембар 1989. Бранислав Иконић (до 1988) / Борисав Јовић (до 1989) / Зоран Соколовић Миодраг Богдановић, Олга Николић, Милош Синђић, Милан Шешлија и Јан Ширка (до 6. маја 1988) / Крста Аврамовић, Велимир Вукмановић, др Томислав Бандин и Ферат Ахмети Предраг Тодоровић / Владета Поповић
Веће удруженог рада Јован Николић Розмир Милојевић Милорад Мацић
Веће општина Драган Николић Мирослава Маринковић Добривоје Поповић
Друштвено-политичко веће Живојин Жика Радојловић Африм Дева Властимир Михајловић
Скупштина СР Србије (дванаести сазив) 5. децембар 1989. 11. јануар 1991. Зоран Соколовић Вукашин Јокановић, Слободан Јањић и Ђорђе Шћепанчевић Владета Поповић
Веће удруженог рада Милош Лабан Душан Косјер Милорад Мацић
Веће општина Милорад Бабовић Бехадин Ахмети Добривоје Поповић
Друштвено-политичко веће Живојин Жика Радојловић Радивоје Маринковић Властимир Михајловић

Напомене уреди

  1. ^ Данас Улица краља Милана
  2. ^ Установљена је преименовањем АСНОС-а у Народну скупштину Србије
  3. ^ Престала је да постоји конституисањем Народне скупштине Републике Србије, након првих вишепартијских избора

Литература уреди

  • Устав Народне Републике Србије. Београд 1947. година.
  • Устав Социјалистичке Републике Србије са Уставним законом о спровођењу Устава. „Савремена администрација“ Београд, 1963. година.
  • Устав СР Србије, Устав САП Војводине и Устав САП Косова са Уставним законима за спровођење устава. „Службени лист СФРЈ“ Београд, 1974. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.