Слано језеро Ларнака

Слано језеро Ларнака (грч. Αλυκή Λάρνακας , тур. Larnaka Tuz Gölü ) је сложена мрежа од четири слана језера (од којих су 3 међусобно повезана) различитих величина, западно од града Ларнака. Највеће је језеро Алики, затим језеро Орфани, језеро Сорос и језеро Спиро.[1] Они формирају друго највеће слано језеро на Кипру, након сланог језера у Лимасолу. Укупна површина језера износи и до 2,2 км² а смештено је тик уз пут који води до Међународног аеродрома Ларнака, и једно је је од најкарактеристичнијих знаменитости овог подручја. Сматра се једним од најважнијих мочварних подручја Кипра и проглашено је Рамсарским подручјем, заштићеним природним подручјем у мрежи Натура 2000, Посебним заштићеним подручјем према Барселонској конвенцији о заштити мора и приобалних подручја Медитерана[2] и важним подручјем за птице (Important Bird Area-IBA).[3] Језеро је окружено халофитним грмљем, а на његовој обали се налази џамија Hala Sultan Tekke - једно од најсветијих места османског ислама. У њему се налази гроб Ум Харам, Мухамедове следбенице.

Слано језеро Ларнака
Земље басенаБританскa прекоморскa територијa, Акротири и Декелија
Површина2,2 km2
Макс. дубина1 m
Над. висина0 m
Водена површина на Викимедијиној остави
Mapa Akrotirija i Dekelija

Поред своје живописне лепоте, језеро је насељено и са 85 врста водених птица са процењеном популацијом између 20 000 и 38 000.[тражи се извор] То је једно од важних миграцијских пролаза кроз Кипар. Међу њима је 2,000-12,000 фламингоса (Phoenicopterus roseus)[4] који се зими тамо хране популацијама сланих шкампа Artemia salina.[5] Остале важне врсте птица су ждрал, речни галеб, Himantopus himantorpus, Birhinus oedicnemus, Hoplopterus spinosus, Oenanthe Cypriaca и Sylvia melanothorax.[тражи се извор] Јата посматрача птица окупљају се како би посматрали пламен ружичасте боје фламингоса док се окупљају у центру језера, али и остале птице селице. Комплекс сланог језера у Ларнаки проглашен је заштићеним подручјем одлуком Савета министара 1997. године.[6] Недавни докази говоре да супротно претходном уверењу, већи фламинго (Phoenicopterus roseus) не само да се зауставља на овом мочварном подручју, већ и размножава.[7]

Током зимских месеци језеро се пуни водом, док током лета вода испарава, остављајући кору соли и измаглицу сиве прашине. Према легенди, сланост језера произилази из молбе светог Лазара једној старици за храну и пиће. Одбила је, тврдећи да су јој винове лозе пресушле, на шта је Лазар одговорио: „нека ваша лоза буде сува и нека буде слано језеро заувек“.[8] Научно објашњење је да слана вода продире кроз порозну стену између језера и мора, чинећи воду врло сланом.[тражи се извор]

Со сакупљена из овог језера била је један од главних извозних артикала са острва, сакупљана је и на магарцима ношена на ивицу језера где је гомилана у огромне пирамиде. С растућим трошковима рада жетва је опала на занемарљиву количину и потпуно заустављена 1986. године[5], а острво сада увози већину ове робе.[тражи се извор]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Report of the environmental audit of the city of Larnaca” (PDF). Medcities. мај 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2007. 
  2. ^ Kassinis, Nicolaos; Michalis Antoniou (октобар 2006). „Proceedings of the first symposium on the Mediterranean action plan for the conservation of marine and coastal birds (p94)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 9. 2007. г. Приступљено 29. 3. 2007. 
  3. ^ Iezekiel S., Makris C., Antoniou A. (2004) Important Bird Areas of European Union Importance in Cyprus. Birdlife Cyprus, Lefkosia 2004.
  4. ^ „BirdLife IBA Factsheet - Larnaca salt-lake”. BirdLife International. 2006. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 25. 3. 2007. 
  5. ^ а б „Report of the environmental audit of the city of Larnaca” (PDF). Medcities. мај 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2007. 
  6. ^ Hadjichristoforou, Myroula (8. 12. 2004). „5th European Regional Meeting on the implementation and effectiveness of the Ramsar Convention” (PDF). Ramsar. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 1. 2006. г. Приступљено 25. 3. 2007. 
  7. ^ Hadjisterkotis, E.; M. Charalambides (30. 9. 2005). „The first evidence for the breeding of the Greater FlamingoPhoenicopterus ruber on Cyprus (Erster Brutnachweis des Flamingos Phoenicopterus ruber auf Zypern)”. Zeitschrift für Jagdwissenschaft. 48 (Supplement 1): 72—76. doi:10.1007/BF02192394. 
  8. ^ „Saint Lazare in Larnaca”. Damianos Foundation. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 16. 4. 2007.