Соја Јовановић
Софија Соја Јовановић (Београд, 1. фебруар 1922 — Београд, 22. април 2002) била је прва српска позоришна и филмска режисерка.[1]
Соја Јовановић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Софија Јовановић |
| Датум рођења | 1. фебруар 1922. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 22. април 2002. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
Рођена је 1. фебруара 1922. године у Београду. Отац јој је био по професији хемичар, а мајка дипломирани филозоф. Утицај на њен живот су имали деда по оцу, чувени дворски фотограф Милан Јовановић и његов рођени брат, сликар Паја Јовановић. Миланов син је био Душан Јовановић Ђукин, познати српски вајар, а његова супруга глумица Невенка Урбанова.[2]
Соја је основну и средњу школу похађала на француском језику, а ишла је и на часове клавира и балета код Маге Магазиновић. Кад је дошло време за студије уписала се на драмски одсек Музичке академије, где је од 1941. године студирала глуму. Три године касније са још неколико колега и наставника основала је Академско позориште, први студентски театар у земљи.[3]
Биографија
уредиНајпознатија је по томе што је режирала први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира,[4] по роману Стевана Сремца, а њена режија Сумњивог лица у Академском позоришту 1947. била је први покушај модерног тумачења Нушића. Заслужна је за процват Београдског драмског позоришта од 1951. Њене главне позоришне режије су: Лабиш Флорентински шешир, Брехт Добри човек из Сечуана, Ануј Бал лопова, Фриш Андора, Милер Приповест о два понедељка и Мир-Јам 'Рањени орао. Режирала је и први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира, Дилижанса снова, Пут око света, Др, Сумњиво лице. Орлови рано лете, Обичан човек.[5]
Њено прво дело, Нушићева комедија Сумњиво лице је у комунистичко време оцењено као представа која шири опасну, западњачки орјентисану поруку и због овог комада су били убрзо расформирани.
За групу је ургирао Добрица Ћосић, који је у то време био агитпроп, односно члан Агитације-пропаганда, органа за пропагандне активности које су постојале у комунистичким партијама. Захваљујући њему Академско позориште је 1950. године постало Београдско драмско позориште.
Током каријере која је трајала пола века поставила је укупно 50 представа, као и 23 играна филма и серија.
Соја Јовановић је преминула у Београду 22. априла 2002. године, а 2014. године град поставља спомен-плочу највећој српској режисерки на углу Његошеве и улице Максима Горког.
За своја остваренја добила је највећа признања међу којима су Златна арена у Пули (1975.), Специјална диплома Кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности, награда Бојан Ступица и многе друге.[6]
У Музеју позоришне уметности Србије у Београду приређена је изложба посвећена Соји Јовановић јануара 2023. године и уметнички скуп 27. фебруара 2023.[7][8]
Филмови
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1954. | Сумњиво лице[5] | ||
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира[5] | ||
| 1960. | Дилижанса снова | ||
| 1962. | Др[5] | ||
| 1964. | Пут око света | ||
| 1966. | Орлови рано лете[9] | ||
| 1968. | Пусти снови | ||
| 1969. | Силом отац |
Референце
уреди- ^ „Između Nušića i Diznija: Sofija Soja Jovanović | Beograđani”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
- ^ „Prva žena režiser u Srbiji Soja Jovanović |” (на језику: српски). 2020-08-18. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-28.
- ^ „011.инфо”.
- ^ „Она”.
- ^ а б в г „Soja Jovanović - Filmografija”. mojtv.net (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
- ^ „Великан српске режије”.
- ^ С., В. В. (19. 1. 2023). „ИЗЛОЖБА О СОЈИ ЈОВАНОВИЋ: У Музеју позоришне уметности Србије сећање на велику редитељку”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ Голубовић Требјешанин, Борка (25. 2. 2023). „Вече посвећено Соји Јовановић”. Политика. Приступљено 25. 2. 2023.
- ^ „Soja Jovanović - Filmografija”. mojtv.net (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
Спољашње везе
уреди- Соја Јовановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Соја Јовановић на сајту PORT.rs
- Соја Јовановић (www.filmovi.com)
- Интервју за „Глас јавности“ (29. децембар 1999.) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2017)
- Соја Јовановић - 90 година од рођења („Политика“)
- Соја - краљица југословенске режије („Вечерње новости“, 19. август 2015)
- „Znamenite ličnosti koje NEMAJU ULICU U BEOGRADU! Zvuči ludo, ali među njima je i JEDAN SRPSKI KRALJ”. DNEVNO.rs. Приступљено 20. 2. 2017.
- ВЕК ОД РОЂЕЊА ПРВЕ СРПСКЕ РЕДИТЕЉКЕ: Изложба "Соја Јовановић - снови у боји" у Југословенској кинотеци („Вечерње новости”, 21. фебруар 2022)
