Стаматис Склирис
Стаматис Склирис (грч.Σταμάτης Σκλήρης) је значајни грчки иконописац и један од најбољих познавалаца православне иконологије и технотропије иконе, као и античког, средњевековног и модерног сликарства.
| Стаматис Склирис | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1946. |
| Место рођења | Пиреј, Грчка |
| Занимање | |
| Породица | |
| Супружник | Марина |
Живот уреди
Рођен је у атинском пристаништу Пиреју 1946. године. На крштењу је добио име по Светом новомученику Стаматију са острва Идре. Од раног детињства је показивао таленте за уметност, па је током основног и средњег образовања почео да слика, пише црквене песме и свира на усној хармоници.[1] Завршио је медицину 1971. а потом и Теологију 1976. на Атинском универзитету. Постдипломске студије наставио је у Београду; на Богословском и Философском факултету, где је слушао предавања из Теологије и историје уметности.
Године 1979. рукоположен је у чин свештеника у Атинској Архиепископији и отада служи као парохијски свештеник у парохијама Успенија и Покрова Пресвете Богородице у Атинским предграђима Вула и Папагу. За свој пастирски рад унапређен је у чин протојереја-ставрофора.[1]
Организовао је семинаре за учење византијског сликарства у културној установи Гуландри - Хорн у Атини (1986-7) и у Паризу: у грчкој цркви Св. Стефана и у српској цркви Св. Саве (1993-1994), а такође и у универзетској капели у Бангор у Велсу.[1]
Рад уреди
.
Као сликар, отац Стаматис Склирис је створио свој лични стил који долази из комбинације традиционалне и модерне уметности. Главна одлика његове уметности јесте светлост:[2]
„Светлост је та која у византијском (=православном) сликарству поистовећује онтологију са естетиком, и онтологију са гносеологијом. А та православна сликарска онтологија је онтологија светлости“.
— Стаматис Склирис, У огледалу и загонетки (иконолошки есеји са 510 илустрација)
Стаматис Склирис је фрескописао и оставио свој печат и на простору Србије и Републике Српске:
- Манастир Ћелије[3]
- Манастир Високи Дечани [4]
- Црква Светог Максима Исповедника у Костолцу[5]
- Црква Свете Петке у Пожаревцу [6]
- Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима[7]
- Манастир Тврдош
Референце уреди
- ^ а б в „Oslikavanje hrama u Prebilovcima”. prebilovci.net. Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Αγιογραφία Ζωγραφική - Σταμάτης Σκλήρης - Stamatis Skliris | Σταμάτης Σκλήρης” (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Holy Icon - Ćelije”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Holy Icon - Dečani, Serbia”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Holy Icon - Saint Maximus the Confessor, Kostolac, Serbia”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Holy Icon - Saint Paraskevi, Požarevac, Serbia”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ „Prebilovci - Simbol stradanja srpskog naroda (VIDEO)”. РТРС. 11. 07. 2015. Приступљено 1. 9. 2021.