Стефан Марковић (политичар)
Стефан Марковић (Земун, 26. децембар 1804 — Беч, 29. новембар 1864) био је српски политичар и члан Друштва српске словесности.
| Стефан Марковић | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Стефан Марковић, српски политичар | |||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 26. децембар 1804. | ||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Земун, Аустријско царство, данас Србија | ||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 29. новембар 1864. (59 год.) | ||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Беч, Аустријско царство, данас Аустрија | ||||||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||
| Религија | Православац | ||||||||||||||||||||||||||
| Професија | Политичар | ||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Нестраначка личност | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Биографија уреди
Основну школу завршио је у Земуну 1815., a гимназију у Сремским Карловцима 1821. године. Студирао је на универзитету у Аустрији, па био српски учитељ у Копривници.[1] Тада је превео са немачког роман "Возарева дјевица", и у Карловцу 1830. године објавио као књигу.[2]
Године 1834. је прешао у кнежевину Србију. Прво је био писар суда у Крагујевцу 1834, а од 1835. године је члан Владе и секретар канцеларије председника Владе од 1835. године. По политичким уверењима спадао је међу аустрофиле. Добио је чин мајора и витеза 1838. године, и до краја каријере достићи ће пуковниковски чин. Дописивао се као министар просвете Вуком Ст. Караџићем.
Директор Кнежеве канцеларије постао је 28. септембра 1837., а главни секретар Совјета владе 1839. године. Био је члан Совјета од 1842. до 1857. године. Марковић је био министар правде и просвете од 21. децембра 1854. до 29. маја 1856. године и од 16. септембра 1856. до 19. јуна 1857. године. Био је вршилац дужности министра иностраних дела од 29. маја до 16. септембра 1856, а министар иностраних дела од 19. јуна 1857. до 31. марта 1858. године. Јавља се и као привремени председник владе средином 1856. године. Дочек Етем-паше представља његов последњи званични чин у кнежевини Србији. Након тога Марковић одликован високим турским орденом Ифтихарског реда.[3] После повратка кнеза Милоша у Србију напустио је земљу.
Именован је 27. маја 1842. године за првог члана Друштва српске словесности[4] (претеча Академије), а његов председник био је од 1854. до 1857. године.
Настанио се у Бечу, где је и умро новембра 1864. године.
Његови унуци по кћерки, удатој за адвоката Јована Поповића су Богдан Поповић и Павле Поповић. Сестрић му је био Андра Николић.
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Биографија на сајту министарства иностраних послова Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2012)
- Биографија на сајту САНУ
