Стојан Тителбах (чеш. Tittelbach; Београд, 1877Крф, 1916) био је српски архитекта чешког порекла.

Стојан Тителбах
Лични подаци
Датум рођења1877
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти1916
Место смртиКрф, Краљевина Грчка

Биографија уреди

Рођен је у Београду 1877. године, од мајке Катице, рођене Васић и оца Владислава Тителбаха. Имао је старију сестру Даринку.[1] Његов отац Владислав Тителбах је 1875. године дошао у Београд, где се бавио сликарством и предавао цртање у Реалној гимназији и на Учитељској школи.

Година рођења Стојана Тителбаха у једном периоду била је под знаком питања: у неким документима се спомињала 1874. а негде 1875. година. Међутим, по документу који је набављен 1880. године, у коме Владислав Тителбах пише да има сина од три године, доказано је да је Стојан Тителбах рођен 1877. у Београду.

У Београду је завршио и основну и средњу школу. Испит зрелости је положио Реалки 1897. Исте године се уписао на Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1901. године на Архитектонском одсеку. Исте године, заједно са Владимиром М. Поповићем (1876-1947) је награђен првом наградом из завештања трговца Димитрија Стаменковића, за пројекат бањске зграде за забаву посетилаца и планом уређења парка, као и расправом о тим врстама грађевина.[2]

Вероватно је у почетку радио приватно, а затим је био запослен у Министарству грађевина у периоду између 30. јануара 1905, најпре као архитекта, а од 1908. са звањем архитекте и на тој дужности је остао до краја живота.[2]

Пројектовао је више стамбено-пословних и стамбених зграда, са пуно укуса и маште, примењујући елементе историјске стилове и сецесију.[2]

Пред Први светски рат путовао је по Француској.

Учествовао је у Првом светском рату, прешао је Албанију и стигао на Крф. На Крфу је 20. марта 1916.[2] извршио самоубиство, што је било последица његове депресивне природе. Сахрањен је у костурници на острву Видо.

Значајнија архитектонска дела уреди

Његово најзначајније дело је пројекат за зграду Новог двора, који је израдио по наруџбини двора. Лично је надзирао и градњу, од њеног почетка 1911. године, све до прекида градње 1914. године.[3] Као архитетка у служби двора од Ђорђа Карађорђевића добио је ручни сат на коме је било угравирано: „Стојану Ђорђе“. Због рата је градња прекинута, па је зграда добила коначни облик тек 1921.

Међу пословне објекте које је пројектовао спадају:

Од стамбених објеката су значајни пројекти:

Извори уреди

  1. ^ Орао 1893, стр. 125.
  2. ^ а б в г Недић 1997, стр. 63.
  3. ^ Knjiga „O Česima i njihovim potomcima u Srbiji južno od Save i Dunava“, ISBN 978-86-916471-6-2, autor Vuk Petrović, Češka beseda Beograd, Beograd 2015
  4. ^ Павловић-Лончарски 2000, стр. 25.

Литература уреди