Схима
Схима је свечана заклетва (обред) православних монаха придржавања посебно строгих подвижничких правила понашања. Схимом се такође назива монашка мантија, збирка одежде монаха.[1]
Степени православног монаштва уреди
Православно монаштво је подијељено на 3 степена: расофор, мала схима и велика схима.
Мала схима уреди
Пострижени у малу схиму (мантију), промијени име и даје завјете послушности, чедности и непосједовања. Одежда малосхимника састоји се од мантије. При узимању мале схиме монах на леђима носи извезени квадратни облик платна који га подсјећа на дате завјете.
Велика схима — ово је потпуно отуђење од свијета за сједињење са Богом. Монах, који је узео велику схиму — зове се Великосхимник или пустињак. Пострижење монаха у велику схиму обавља се свечано и дуже него у малу.[2] Великосхимник добија платнени извезени комад са капуљачом који подсјећа као епитрахиљ. Тај дио се види код многих светитеља и светитељки изображених икономима. Обично живе одвојено од осталог братства, а не учествују у било којој послушности, осим службе и литургије духовништва. Владика пустињак је искључен од руководства епархије, монаси свештеници су ослобођени свих дажбина.
Велика схима уреди
Велика схима тј. анђеоски образ (грч. μεγαλόσχημος) је трећи монашки степен који примају монаси и монахиње који свој даљи живот проводе у богомислију, ћутању, послушању и нестицању материјалног богатства. Чин велике схиме изложен је у Великом требнику. Приликом примања велике схиме обично се великосхимнику, одн. великосхимници даје ново име.