Табановце
Табановце (мкд. Табановце) је насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Табановце припада општини Куманово.
 Гранични прелаз Табановце према Србији | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Куманово |
| Становништво | |
| — (2002) | 910 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 12′ 52″ С; 21° 42′ 29″ И / 42.214444° С; 21.708056° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 394 m |
  Табановце Табановце на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1308 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Табановце има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину становништва у насељу. Такође, насеље познато и по истоименом граничном прелазу ка српском граничном прелазу Прешево.
Географија уреди
Табановце је смештено у крајње северном делу Северне Македоније, на самој граници са Србијом, која се налази 2,5 km северно од насеља. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 9 km северно.
Село Табановце се налази у историјској области Жеглигово, у равничарском крају, на приближно 400 метара надморске висине.
Месна клима је континентална са слабим утицајем Егејског мора (жарка лета).
Историја уреди
У селу је фебруара 1896. године било пописано 75 српских кућа.[1]
У пролеће 1905. године чета српских четника под командом потпоручника Драгомира Протића добија задатак да се са четом војводе Владимира Ковачевића, пробије до Пореча и угрожене чете Мицка Крстића. У Протићев задатак спадао је и пренос великог броја пушака и муниције за наоружавање Пореча. Чета је по силаску са планине Козјак, нападнута од турске војске код села Табановца. После пар сати неравноправне борбе, готово цела чета је уништена а Протић је погинуо. Преосталих неколико четника се предало Турцима, који су их спровели у Куманово. Пред Кумановским ућуматом заробљене четнике сачекала је бесна маса локалних муслимана и линчовала их на лицу места.
Погинули четници код Табановца и у Куманову:[2]
- Драгомир Протић
- Драгомир Васиљевић
- Веселин Веселиновић
- Сава Јовановић
- Трајко Ђорђевић
- Радоња Радуловић
- Сава Стефановић
- Давид Пчињанин
- Стојан Кумановац
- Трајче Кумановац
- Никола Јабланичанин
Због борби које су се догодиле претходне године, народ се повукао у своје домове. Светосавска прослава је одржана скромно и само у српској школи, чинодејствовао је кумановски свештеник поп Јован Петровић. Домаћин школске славе био је тада Стојко Севдиновић, а за следећу годину се прихватио нови Митре Бојковић.[3]
Становништво уреди
Табановце је према последњем званичном попису из 2002. године имало 910 становника, што је за 2,8% више него на претходном попису из 1994. године.
Крајем 19. века у статистици Васила Канчова[4] („Македония. Етнография и статистика“) из 1900. године Табановце је село од 500 становника хришћанске вероисповести, наводно „Бугара“.[5] Секретар Бугарске егзархије Димитрије Мишев за 1903.[6] годину даје број од 480 „Бугара патријаршиста-србомана“ и даје податак да је у селу постојала српска школа.[7]
Савремени етнички састав:
| Националност | 1994. год. | 2002. год. |
| Срби | 555 (62,7%) | 516 (56,7%) |
| Македонци | 148 (16,7%) | 205 (23,2%) |
| Албанци | 174 (19,7%) | 177 (19,5%) |
| остали | 10 (1,1%) | 12 (1,3%) |
| УКУПНО | 885 | 910 |
Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
- ^ К. Пећанац, Четничка акција 1903-1912, Београд 1933, 19-20.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
- ^ Канчов иначе игнорише постојање Срба у области коју он сматра Македонијом, па не чуди што је становништво Табановца окарактерисано као „бугарско“.
- ^ Подаци које даје Мишев су за 1903. годину што се види при поређењу са српским изворима. Његово дело је из 1905. па већина аутора прави грешку и податке ставља у ту годину.
- ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 128-129.
