Татари
Татари (тат. татарлар, tatarlar; рус. татары) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Татарстан, у којој чини етничку већину од 53%. Татари су већином исламске вероисповести, мада има и православаца. Говоре татарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.[1]
 Татарка у народној ношњи (18. век) | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 6.200.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија (без Крима) | 5.319.877 |
 Узбекистан | 477.875 |
 Украјина (са Кримом) | 319.377 |
 Казахстан | 240.000 |
 Турска | 175.500 |
 Туркменистан | 636.355 |
 Киргистан | 28.334 |
| Језици | |
| татарски, руски | |
| Религија | |
| ислам (сунизам), хришћанство (православље) | |
| Сродне етничке групе | |
| туркијски народи | |
Распрострањеност уреди
Татари се деле у три главне гране: Волшки Татари, Кримски Татари и Сибирски Татари. Поред Русије, Татари живе у Узбекистану, Казахстану, Киргистану, Украјини, Белорусији, Литванији, Пољској, Финској, Румунији (Добруџа), Бугарској, Кини, Турској, Азербејџану и у дијаспори.
Татара укупно има око 7.811.000 (процене су 8 до 10 милиона), од тога у Русији 5.796.000, а у Узбекистану 1.020.000.
Историја уреди
Први етноним „Татари” појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду 5—6. века.
Након што су разне туркијске номадске групе постале део војске Џингис-кана почетком 13. века, дошло је до фузије монголских и турскијских елемената, а дошљаци у Панонском басену постали су Европљанима познати као „Татари” или „Тартари”. Након распада Монголског царства, Татари су постали посебно идентификовани са западним делом царства, познатом као Златна хорда.[2] Ови Татари су прихватили сунитски ислам у 14. веку.
Због унутрашњих подела и разних притисака са стране Златна хорда се распала крајем 14. века на независне татарске канате Казањ и Астрахан на реци Волги, Сибир у Западном Сибиру и Крим. Русија је под вођством Ивана IV Грозног освојила остала три каната у 16. веку, сем Кримског, који је постао вазална држава Османског царства све док га Катарина Велика 1783. године није припојила Русији.
