Трка на 3.000 метара са препрекама

Атлетска дисциплина

Трка на 3.000 метара са препрекама је дугопругашка атлетска дисциплина. Назива се још и „Стиплчез“ (енгл. Steeplechase) а име је добила по истоименој дисциплини у коњичком спорту. Трка се базира на савлађивању препрека у виду препона и водених препрека, а одржава се на атлетским такмичењима на отвореном. Од 1920. уврштена је у програм Олимпијских игара у мушкој конкуренцији, а тек од 2008. и у женској конкуренцији.

Водена препрека у трци на 3.000 метара
Сува препрека у трци на 3.000 метара

Правила уреди

У сениорској конкуренцији дужина стазе је 3.000 метара, док се у јуниорској конкуренцији трчи на 2.000 метара (раније су и жене трчале на 2.000 метара). Сваки круг се састоји од укупно 5 препрека, 4 суве и једна водена препрека. Тако сваки учесник у трци мора укупно савладати 28 сувих и 7 водених препрека. Трчи се по 7 кругова од 400 метара, плус још 200 метара на старту трке током којих атлетичари не наилазе на препреке на стази. Водена препрека се обично налази иза унутрашње стазе, али може бити и иза спољашње стазе.

Према правилима Светске атлетике висина сваке препреке износи 91,4 cm за мушкарце и 74,2 cm за жене и за разлику од трка са препонама на краћим дужинама, у трци са препрекама оне су фиксиране за подлогу, а сваки атлетичар има право да стане на препреку па је на тај начин прескочи. Препреке су распоређене на правим деловима стазе на међусобној удаљености од по 100 метара, док се пета, водена препрека налази на другј кривини од старта (и представљља четврту препреку од старта трке по реду). Водена препрека се састоји од препреке иза које се налази базен испуњен водом. Дужина базена са водом је 3,66 м а његова дубина износи 70 cm непосредно иза препоне и смањује се постепено са удаљеношћу од исте. Тако атлетичари који имају веће скакачке способности имају могућност да што мање долазе у контакт са дубљим деловима воденог базена, а нису ретки случајеви да поједини атлетичари готово у целости прескоче водену површину.

Историјат трке уреди

 
Стиплчез на Олимпијским играма у Лондону 1908.

Ова тркачка дисциплина је настала на Британским острвима а такмичару су обично трчали од једног до другог градског торња (обично црквени торањ). Торњеви су тако служили као маркери који су означавали правац стазе јер се трчало кроз градске улице или природу. На стази су се обично налазиле бројне препреке у виду камених зидова или поточића које су такмичари морали да савладају.

Модерна трка са препрекама води порекло од трке кроз природу (енгл. Cross country steeplechase) од две миље и настала је на Оксфордском универзитету 1860. године. Већ 1865. правила трке су модификована и она је почела да се одржава на равној површини. Трка је била у програму модерних Олимпијских игара од њихових почетака, али са различитим дужинама. На 3.000 метара је почело да се трчи од 1920. године. Од Летњих олимпијских игара 1968. године овом дисциплином апсолутно доминирају кенијски атлетичари, који су на Играма 2004. успели чак да освоје све три медаље.

Прва женска трка са препрекама на великим такмичењима одржана је у оквиру Светског првенства у атлетици 2005. у Хелсинкију, а прво појављивање на Олимпијским играма десило се у Пекингу 2008. године.

Развој светских рекорда уреди

Службени светски рекорд у трци на 3.000 метара са препрекама за мушкарце држи етиопски атлетичар Ламеша Гирма и износи 7:52,11. Постигнут је 9. јуна 2023. на атлетском митингу у Паризу.*

Први такмичар који је стазу од 3.000 метара претрчао за мање од 8 минута био је Кенијац Мозес Киптануи 16. августа 1995. у Цириху (Швајцарска) са временом 7:59,18.

Власница светског рекорда у женској конкуренцији је Кенијка Беатрис Чепкоеч и он износи 8:44,32. Постављен је 20. јула 2018 у Монаку.

Мушки рекорди (ручно мерење) уреди

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАР НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
8:49,6 Шандор Рожњој   Мађарска Берн 28. 8. 1954.
8:47,8 Пенти Карвонен   Финска Хелсинки 1. 7. 1955.
8:45,4 Пенти Карвонен   Финска Осло 15. 7. 1955.
8:45,4 Василиј Власенко   СССР Москва 18. 8. 1955.
8:41,2 Јержи Чромик   Пољска Брно 31. 8. 1955.
8:40,2 Јержи Чромик   Пољска Будимпешта 11. 9. 1955.
8:39,8 Семјон Ржишчин   СССР Москва 14. 8. 1956.
8:35,6 Шандор Рожњој   Мађарска Будимпешта 16. 9. 1956.
8:35,5 Семјон Ржишчин   СССР Талин 21. 7. 1958.
8:32,0 Јержи Чромик   Пољска Варшава 2. 8. 1958.
8:31,4 Зџислав Кржишковијак   Пољска Тула 26. 6. 1960.
8:31,2 Григориј Таран   СССР Кијев 28. 5. 1961.
8:30,4 Зџислав Кржишковијак   Пољска Валч 26. 6. 1961.
8:29,6 Гастон Роленс   Белгија Левен 7. 9. 1963.
8:26,4 Гастон Роленс   Белгија Левен 7. 8. 1965.
8:24,2 Јуко Куха   Финска Стокхолм 17. 7. 1968.
8:22,2 Владимир Дудин   СССР Кијев 19. 8. 1969.
8:22,0 Кери О'Брајан   Аустралија Берлин 4. 7. 1970.
8:20,8 Андерс Гардеруд   Шведска Хелсинки 14. 9. 1972.
8:20,8 Бен Џипчо   Кенија Лагос 15. 1. 1973.
8:19,1 Бен Џипчо   Кенија Хелсинки 16. 6. 1973.
8:10,4 Андерс Гардеруд   Шведска Осло 25. 6. 1975.
8:09,8 Андерс Гардеруд   Шведска Стокхолм 1. 7. 1975.
8:08,2 Андерс Гардеруд   Шведска Монтреал 28. 7. 1976.
8:05,4 Хенри Роно   Кенија Сиетл 13. 5. 1978.

Мушки рекорди (електронско мерење) уреди

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАР НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
8:05,35 Питер Коеч   Кенија Стокхолм 3. 7. 1989.
8:02,08 Мозес Киптануи   Кенија Цирих 19. 8. 1992.
7:59,18 Мозес Киптануи   Кенија Цирих 16. 8. 1995.
7:59,08 Вилсон Бојт Кипкетер   Данска Цирих 13. 8. 1997.
7:55,72 Бернард Бармасај   Кенија Келн 24. 8. 1997.
7:55,28* Брахим Булами   Мароко Брисел 24. 8. 2001.
7:53,63 Саиф Саид Шахин   Катар Брисел 3. 9. 2004.
7:52,11 Ламеша Гирма   Етиопија Париз 9. 6. 2023.

*16. августа 2002. марокански атлетичар Брахим Булами је претрчао стазу за 7:53,17 али тај рекорд није признат од стране Светске атлетске федерације јер је Булани почетком 2003. био позитиван на недозвољени стимуланс ЕПО.

Женски рекорди (електронско мерење) уреди

ВРЕМЕ АТЛЕТИЧАРКА НАЦИОНАЛНОСТ МИТИНГ ДАТУМ
10:34,5 Сара Хиб   САД Волнат 20. 4. 1996.
10:30,2 Грејси Падила   САД Лос Анђелес 17. 5. 1996.
10:23,47 Кортни Мелдрум   САД Атланта 23. 6. 1996.
10:19,6 Карен Харви   Канада Волнат 18. 4. 1998.
9:55,28 Данијела Петреску   Румунија Букурешт 21. 6. 1998.
9:48,88 Јелена Моталова   Русија Тула 31. 7. 1999.
9:43,64 Кристина Касандра   Румунија Букурешт 7. 8. 2000.
9:40,20 Кристина Касандра   Румунија Ремс 30. 8. 2000.
9:22,29 Јустина Бак   Пољска Милано 5. 6. 2002.
9:21,72 Алесија Турова   Белорусија Острава 12. 6. 2002.
9:16,51 Алесија Турова   Белорусија Гдањск 27. 7. 2002.
9:08,33 Гулнара Самитова-Галкина   Русија Тула 10. 8. 2003.
9:01,59 Гулнара Самитова-Галкина   Русија Ираклион 4. 7. 2004.
8:58,81 Гулнара Самитова-Галкина   Русија Пекинг 17. 8. 2008.
8:52.78 Рут Џебет   Бахреин Јуџин 27. 8. 2016.
8:44.32 Беатрис Чепкоеч   Кенија Монако 20. 7. 2018.

Топ 25 такмичара на 3.000 метара уреди

Мушкарци уреди

Закључно са 29. септембром 2023. године.

Поз. Резултат Атлетичар Националност Место Датум Реф.
1 7:52,11 Ламеша Гирма   Етиопија Париз 9. јун 2023. [1]
2. 7:53,63 Саид Саиф Шахин   Катар Брисел 3. септембар 2004.
3. 7:53,64 Бримин Кипроп Кипруто   Кенија Монако 22. јул 2011. [2]
4. 7:54.31 Пол Кипсиеле Коеч   Кенија Брисел 31. мај 2012.
5. 7:55,28 Брахим Булами   Мароко Брисел 24. август 2001.
6. 7:55,72 Бернард Бармасај   Кенија Келн 24. август 1997.
7. 7:58,85 Езекиел Кембоји   Кенија Монако 22. јул 2011.
8. 7:56,16 Мозес Киптануи   Кенија Келн 24. август 1997.
9. 7:56.68 Суфијан Ел Бакали   Мароко Рабат 28. мај 2023. [3]
10. 7:56.81 Ричард Кипкембои Матлонг   Кенија Доха 11. мај 2012.
11. 7:57,29 Рубен Косгеи   Кенија Брисел 24. август 2001.
12. 7:58.41 Јаирус Бирех   Кенија Брисел 5. септембар 2014. [4]
13. 7:59,08 Вилсон Бојт Кипкетер   Кенија Цирих 13. август 1997.
14. 8:00,09 Махиедин Мекхиси Бенабад   Француска Сен Дени 6. јул 2013. [5]
15. 8:00.12 Конселиус Кипруто   Кенија Бирмингем 5. јун 2016. [6]
16. 8:00.45 Иван Џејгер   САД Сен Дени 4. јул 2015. [7]
17. 8:01,18 Буабдела Тахри   Француска Берлин 18. август 2009. [8]
18. 8:01.67 Абел Мутаи   Кенија Рим 31. мај 2012.
19. 8:01,69 Кипкируи Мисои   Кенија Брисел 24. август 2001.
20. 8:03,41 Патрик Санг   Кенија Келн 24. август 1997.
21. 8:03,57 Али Езине   Мароко Париз 23. јун 2000.
Хилари Јего   Кенија Шангај 18. мај 2013.
23. 8:03,74 Рејмонд Јатор   Кенија Монако 18. август 2000.
24. 8:03,81 Бенџамин Киплагат   Уганда Лозана 7. јул 2010. [9]
25. 8:03,89 Џон Косгеји   Кенија Монако 16. август 1997.

Жене уреди

Закључно са 29. септембром 2023. године.

Поз. Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Реф.
1. 8:44.32 Беатрис Чепкоеч   Кенија Монако 20. јул 2018. [10]
2. 8:50.66 Винфред Јави   Бахреин Јуџин 16. септембар 2023. [11]
3. 8:52.78 Рут Џебет   Бахреин Сен Дени 27. август 2016. [12]
4. 8:53.02 Нора Џеруто   Казахстан Јуџин 20. јул 2022. [13]
5. 8:54.61 Веркуха Гетачев   Етиопија Јуџин 20. јул 2022. [13]
6. 8:56.08 Мекидес Абебе   Етиопија Јуџин 20. јул 2022. [13]
7. 8:57.35 Џеклин Чепкоеч   Кенија Лондон 23. јул 2023. [14]
8. 8:57.77 Кортни Фрерикс   САД Јуџин 21. август 2021. [15]
9. 8:58.78 Селифине Чеспол   Кенија Јуџин 26. мај 2017. [16]
10. 8:58,81 Гулнара Самитова-Галкина   Русија Пекинг 17. август 2008. [17]
11. 8:59.65 Фејт Черотич   Кенија Јуџин 16. септембар 2023. [18]
12. 9:00.01 Хајвин Кијенг Џепкемои   Кенија Јуџин 28. септембар 2016. [19]
13. 9:00.71 Сембо Алмајев   Етиопија Фиренца 2. јун 2023. [20]
14. 9:01.45 Перут Чемутаи   Уганда Токио 4. август 2021. [21]
15. 9:02.35 Ема Кобурн   САД Доха 30. септембар 2019. [22]
16. 9:03.30 Геза-Фелисита Краузе   Немачка Доха 30. септембар 2019. [23]
17. 9:04.61 Зерфе Вондемагегн   Етиопија Фиренца 2. јун 2023. [20]
18. 9:05.36 Хабиба Гриби   Тунис Брисел 11. септембар 2015. [24]
19. 9:06.15 Алис Фино   Француска Будимпешта 27. август 2023. [25]
20. 9:06.37 Маруша Мишмаш-Зримшек   Словенија Будимпешта 27. август 2023. [25]
21. 9:06,57 Јекатерина Волкова   Русија Осака 27. август 2007.
22. 9:06.66 Дејзи Џепкемеи   Кенија Цирих 29. август 2019. [26]
23. 9:07,03 Јулија Зарудњева   Русија Тегу 30. август 2011. [27]
24. 9:07.06 Софиа Асефа   Етиопија Хенгело 11. јун 2017. [28]
25. 9:07.14 Мика Чемос Чејва   Кенија Осло 7. јун 2012. [29]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ingle, Sean (2023-06-09). „World records fall as Kipyegon and Girma star on astonishing night in Paris”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-09-28. 
  2. ^ [With near World record run, Kipruto steals the show in Monaco - Samsung Diamond League http://www.iaaf.org/competitions/dlm/news/newsid=60943.html Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2011)] IAAF 22 July;, Приступљено 23. 7. 2011.
  3. ^ „El Bakkali, Tsegay and Mahuchikh impress in Rabat | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-09-28. 
  4. ^ „3000 Metres Steeplechase Result | Bruxelles Memorial Van Damme”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-28. 
  5. ^ „IAAF DIAMOND LEAGUE 2013, Paris (FRA)” (PDF). 6. 7. 2013. [IAAF Архивирано] Проверите вредност параметра |archive-url= (помоћ) из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  6. ^ „IAAF DIAMOND LEAGUE, Birmingham (GBR)” (PDF). IAAF. 5. 6. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2016. г. Приступљено 28. 09. 2023. 
  7. ^ „IAAF DIAMOND LEAGUE, Paris (FRA)” (PDF). 4. 7. 2015. 
  8. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://berlin.iaaf.org/documents/pdf/3658/AT-3KSC-M-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2009)] IAAF 18. 8. 2009., Приступљено 18. 8. 2009.}}
  9. ^ [3000. Metres Steeplechase Results http://www.diamondleague-lausanne.com/en/Live-StartlistsResults/Overview/3000-Steeple/ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2010)] publisher: www.diamondleague-lausanne.com 2010-07-08;, Приступљено 9. 7. 2010.
  10. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). sportresult.com. 20. 7. 2018. Приступљено 1. 8. 2018. 
  11. ^ „Ingebrigtsen and Yavi shine as records fall on day one of Diamond League Final | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-09-16. 
  12. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). sportresult.com. 27. 8. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016. 
  13. ^ а б в „Women's 3000m Steeplechase Final Results” (PDF). World Athletics. 20. 7. 2022. Приступљено 22. 7. 2022. 
  14. ^ „Bol blazes to 51.45 Diamond League record in London | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-07-23. 
  15. ^ „Prefontaine Classic 2021 Complete Results” (PDF). sportresult.com. 21. 8. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  16. ^ Cathal Dennehy (27. 5. 2017). „Chespol stuns with world U20 record in Eugene – IAAF Diamond League”. IAAF. Приступљено 27. 5. 2017. 
  17. ^ „World record obliterates memories of Osaka for Galkina-Samitova | NEWS | World Athletics”. www.worldathletics.org. 
  18. ^ „Ingebrigtsen and Yavi shine as records fall on day one of Diamond League Final | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-09-16. 
  19. ^ „Prefontaine Classic 2016 Results”. tilastopaja.org. 28. 5. 2016. Приступљено 28. 5. 2016. 
  20. ^ а б „3000m Steeplechase Result” (PDF). sportresult.com. 2. 6. 2023. Приступљено 2. 6. 2023. 
  21. ^ „Women's 3000m Steeplechase Final Results” (PDF). olympics.com. 4. 8. 2021. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021. 
  22. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). IAAF. 30. 9. 2019. Приступљено 3. 10. 2019. 
  23. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). IAAF. 30. 9. 2019. Приступљено 3. 10. 2019. 
  24. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). sportresult.com. 11. 9. 2015. Приступљено 12. 9. 2015. 
  25. ^ а б „Women's 3000m Steeplechase Final Results” (PDF). World Athletics. 27. 8. 2023. Приступљено 28. 8. 2023. 
  26. ^ „3000m Steeplechase Results” (PDF). sportresult.com. 29. 8. 2019. Приступљено 4. 9. 2019. 
  27. ^ [3000 Metres Steeplechase Results http://daegu2011.iaaf.org/documents/pdf/4147/AT-3KSC-W-f--1--.RS1.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2011)] IAAF| 30 August 2011 Прситупљено:30. август 2011
  28. ^ „3000m Steeplechase Results”. IAAF. 11. 6. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  29. ^ „3000 Metres Steeplechase Results”. IAAF. 7. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. 

Спољашње везе уреди