Тус (Иран)
Тус (персијски: طوس или توس Тус или Тус), такође се изговара као Тоус, Тоос или Тус, је древни град у покрајини Разави Хорасан у Ирану, близу Машхада. Античким Грцима био је познат као Сусиа (старогрчки: Σουσια). Такође је био познаа и као Туса.[1] Тус је био подељен у четири града, Табран, Радакан, Ноан и Тероид. Цело подручје које се данас назива Тус било је највећи град на читавом подручју у петом веку.[2]
| Тус طوس | |
|---|---|
 Фирдусијев гроб у Тусу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Иран |
| Покрајина | Разави Хорасан |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 36° 16′ 17″ С; 59° 20′ 24″ И / 36.2715° С; 59.3401° И |
| Временска зона | UTC+3:30, Иранско стандардно време |
  Тус Тус на карти Ирана | |
Историја уреди
Заузео га је Александар Велики 330. године пре нове ере.
Тус је преотео омејадски калиф Абд ел Малик и остао је под контролом Омајада до 747. године, када је подређени Абу Муслимана Хорасанија победио гувернера Омејада током Абасидске револуције.[3] Године 809, абасидски калиф Харун ел Рашид се разболео и умро у Тусу, док се налазио на путу како би смирио немире у Хорасану.[4] Његов гроб се данас налази у овој регији.[5]
Године 1220. Тус је отпустошио монголски генерал Субутај, а годину дана касније Толуј је побио већину становништва[6] и уништио гроб калифа Харуна ел Рашида током свог пустошења.[7] Деценијама касније, Тус је био обновљен под управом Куергуеза.[7]
Најпознатија особа која је потицала из тог подручја био је песник Фердовси, аутор персијског епа Шахнаме, чији је маузолеј, изграђен 1934. године, у време миленијума његовог рођења, доминира градом. Остали значајни становници Туса укључују теолога, правника, филозофа и мистика Ел Газалија и нека као што су; рани полимат Џабир ибн Хајан; песник Асади Туси; моћни селџучки везир Низам ел Мулк; средњовековни полимат Насир ел Дин ел Туси; истакнути Усооли муџтахид (тумач закона Твелвер-Ши'а) Шејх Туси; и истакнути суфијски мистик и историчар Абу Наср ас Сараџ.[8]
Види још уреди
- Ел Туси - хроничар који се користи за појединце повезане са Тусом
- Тврђава Тус
Референце уреди
- ^ Keall, E., M. Roaf, R. Talbert, T. Elliott, S. Gillies. „Places: 952108 (Tusa/Sousia)”. Pleiades. Приступљено 5. 1. 2015.
- ^ The Ancient City of Toos-Tus- Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2019) [потребна верификација]
- '^ Tus, V. Minorsky, The Encyclopaedia of Islam, ol. X, ed. P.J. Bearman, T. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs, (Brill, 2000), 741.
- ^ The Court of the Caliphs by Hugh N Kennedy (ISBN 0 297 83000 7)
- ^ Hudud al-Alam translated by V. Minorsky (SBN 7189 -2-1 7)
- ^ Tus, Gisela Helmecke, Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Vol. I, ed. Josef W. Meri, (Routledge, 2006), 838.
- ^ а б Mediaeval Researches from Eastern Asiatic Sources, Vol. 2, ed. E. Bretschneider, (Routledge, 2000), 65.
- ^ Esposito, John, ур. (2003). „Sarraj, Abu Nasr al-”. The Oxford Dictionary of Islam
. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195125580. Приступљено 24. 4. 2018.
Извори уреди
- Frye, R. N. (1975). „The Sāmānids”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 136—161. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Litvinsky, Ahmad Hasan Dani (1998). History of Civilizations of Central Asia: Age of Achievement, A.D. 750 to the end of the 15th-century. UNESCO. ISBN 9789231032110.
- Khaleghi-Motlagh, Djalal (1993). „DAQĪQĪ, ABŪ MANṢŪR AḤMAD”. Encyclopaedia Iranica, Vol. VI, Fasc. 6. стр. 661—662.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Тус на Викимедијиној остави- Livius.org: Susia (Tus) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2008)
