Филипо Инцаги

Филипо Инцаги
Филипо Инцаги
	Филипо Инцаги 2011. године
Лични подаци
Надимак	Пипо
Датум рођења	9. август 1973. (50 год.)
Место рођења	Пјаченца, Италија
Висина	1,81 m
Позиција	Нападач
Јуниорска каријера
1982—1985; 1985—1991	Сан Николо; Пјаченца
Сениорска каријера
Године	Клуб
1991—1995; 1992—1993; 1993—1994; 1995—1996; 1996—1997; 1997—2001; 2001—2012	Пјаченца; → Албинолефе; → Верона; Парма; Аталанта; Јувентус; Милан
Репрезентативна каријера
1993–1996; 1997–2007	Италија до 21; Италија
Тренерска каријера
2012—2014; 2014—2015; 2016—2018; 2018—2019; 2019—2021; 2021—2022; 2022—2023; 2023—	Милан 2; Милан; Венеција; Болоња; Беневенто; Бреша; Ређина; Салернитана
Награде
Фудбал
Светско првенство
Европско првенство

Филипо Инцаги (итал. Filippo Inzaghi; Пјаченца, 9. август 1973) бивши је италијански фудбалер и тренутни тренер прволигаша Салернитане. Играо је на позицији нападача. Наступао је и за репрезентацију Италије и постигао 25 голова у 57 утакмица одиграних у дресу „азура”. Надимак му је „Суперпипо”. На утакмици финала Лиге шампиона 2007. године, постигао је оба гола у победи Милана над Ливерпулом 2:1. Његов млађи брат је Симоне Инцаги, такође бивши фудбалер.

Играчка каријера уреди

Клупска уреди

Кренуо је са фудбалом 1991. у родној Пјаченци, но тамо је одиграо тек две утакмице пре позајмљивања у Албинолефе, где је у трећој лиги постигао 13 погодака у 21 утакмици. Сезону након тога отишао је у Хелас Верону, постигавши опет 13 голова, но овај пут у 36 утакмица, иако у вишем рангу. Потом се вратио у Пјаченцу, где је овај пут био у првом плану. Те сезоне је постигао 15 голова у 37 утакмица. Преселио се потом у Парму, чиме је први пут заиграо у Серији А. Тамо се није прославио, постигавши тек два поготка у 15 утакмица. Парма га није задржала, но он је остао у елитној италијанској лиги, те са 24 поготка за Аталанту био најбољи стрелац и најбољи млади играч лиге.

Уследио је потом велики трансфер у Липијев Јувентус. Тамо је провео 4 године играјући у нападу са Алесандром Дел Пјером. У 120 утакмица постигао је 57 голова. Сезоне 1997/98. постао је првак Италије и вицешампион Европе. Доласком Давида Трезегеа, изгубио је место у првој постави, те преселио на Сан Сиро у Милан. Први део сезоне као „россонер“ провео је повређен, но одмах је по повратку, у дуету са Шевченком играо сјајно. У црно-црвеном дресу постао је најбољи италијански стрелац у европским такмичењима, престигавши Алесандра Алтобелија. У Милану је остао до краја каријере 2012. године и за то време освојио два „скудета“, две Лиге шампиона, два суперкупа Италије, два УЕФА суперкупа и по један куп Италије и Светско клупско првенство.^[1]

Репрезентативна уреди

У репрезентацији је дебитовао 8. јуна 1997. против Бразила. За „азуре“ је играо до 2007. године и постигао 25 голова на 57 утакмица.^[2] Наступио је на СП-у 98, ЕП-у 2000, те на СП-у 2002. На ЕП 2004. у Португалу није ишао, но због повреде Кристијана Вијерија успео је да се пробије до СП 2006. у Немачкој, где је био је један од стрелаца златне италијанске екипе.