Филип II Филоромеј
Филип II Филоромеј (грчки: Φίλιππος ὁ Φιλορωμαῖος, "пријатељ Римљана"), је био владар хеленистичког Селеукидског краљевства, син Филипа I Филаделфа. Владао је од 65. до 64. године п. н. е.
| Филип II Филоромеј | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Филип II Филоромеј |
| Место рођења | Селеукидско краљевство |
| Датум смрти | 56. п. н. е. |
| Место смрти | Селеукидско краљевство |
| Породица | |
| Родитељи | Филип I Филаделф Клеопатра Селена I |
| Династија | Селеукиди |
| Селеукидски краљ | |
| Период | 65. п. н. е. - 64. п. н. е. |
| Претходник | Антиох XIII Азијатик |
| Наследник | Сирија анектирана од стране Римљана |
Биографија уреди
Филип је био син краља Филипа I Филаделфа. Припадао је династији Селеукида. Шездесетих година 1. века п. н. е. он је владао деловима Сирије, као вазални краљ под Помпејем Великим. Са својим рођаком Антиохом XIII Азијатиком, Филип се такмичио за наклоност великог римског војсковође Помпеја. Помпеј је убио Антиоха. Нумизматички материјал из времена Филипове владавине није познат, што је неуобичајено за селеукидске владаре. Сем Филипа, једини владар чији новац није сачуван био је Селеук V. Ово је доказ да Филип није владао ни једним градом у коме је постојала ковница новца. Филип је можда живео и након свргавања са престола. Помиње се неки селеукидски принц Филип, као потенцијални вереник Беренике IV, сестре Клеопатре VII 56. године п. н. е. Унију је осујетио римски гувернер Сирије Аул Габиније који је вероватно убио Филипа II. Сам Филип у историји Селеукидског краљевства није оставио дугог трага. Значајан је по томе што се са њим угасила селеукидска лоза, вероватно једна од најутицајнијих владарских породица хеленистичког света.
Литература уреди
- MacKay, Theodora Stillwell (1968). Olba in Rough Cilicia. Bryn Mawr College. стр. 91. OCLC 14582261.
- Durukan, Murat (2009). „The Connection of Eastern and Central Cilicia with Piracy”. Adalya: The Annual of the Suna & İnan Kıraç Research Institute on Mediterranean Civilizations. Suna & İnan Kıraç Research Institute on Mediterranean Civilizations. 12. ISSN 1301-2746.
- Ehling, Kay (2008). Untersuchungen Zur Geschichte Der Späten Seleukiden (164-63 v. Chr.) Vom Tode Antiochos IV. Bis Zur Einrichtung Der Provinz Syria Unter Pompeius
. Historia – Einzelschriften (на језику: немачки). 196. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-09035-3. ISSN 0071-7665. - Tempesta, Claudia (2013). „Central and Local Powers in Hellenistic Rough Cilicia”. Ур.: Hoff, Michael C.; Townsend, Rhys F. Rough Cilicia: New Historical and Archaeological Approaches. Proceedings of an International Conference Held at Lincoln, Nebraska, October 2007. Oxbow Books. стр. 40. ISBN 978-1-842-17518-7.
- Tatum, W. Jeffrey (1999). The Patrician Tribune: Publius Clodius Pulcher. Studies in the History of Greece and Rome. University of North Carolina Press. ISBN 978-1-469-62065-7.
- Ach, Kai Tramped (2001). „Tempel und Grossmacht: Olba in Hellenistischer Zeit”. Ур.: Jean, Eric; Dinçol, Ali M.; Durugönül, Serra. La Cilicie: Espaces et Pouvoirs Locaux (2e millénaire av. J.-C. – 4e siècle ap. J.-C.). Actes de la Table Ronde d’Istanbul, 2-5 Novembre 1999. Varia Anatolica (на језику: немачки). 13. Cambridge University Press. стр. 274. ISBN 978-2-906-05364-9.
- Keil, Josef; Wilhelm, Adolf (1931). Denkmäler aus dem Rauhen Kilikien. Monumenta Asiae Minoris Antiqua (на језику: немачки). III. Manchester: The University Press. стр. 64. OCLC 769301925.
- Vérilhac, Anne-Marie; Dagron, Gérard (1974). „Une Nouvelle Inscription du Temple de Zeus à Diocésarée Uzuncaburç (Cilicie)”. Revue des Études Anciennes (на језику: француски). Presses Universitaires de Bordeaux. 76 (3/4). ISSN 0035-2004.
- Dobláš, Josef (1924). „Φίλιππος Βαϱύπους. Příspěvek к Dějinám Posledních Seleukovců”. Listy Filologické/Folia Philologica (на језику: чешки). Centre for Classical Studies at the Institute of Philosophy of the Czech Academy of Sciences. 51 (4/5). ISSN 0024-4457. JSTOR 23454237.
Спољашње везе уреди
- Livius entry Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2008) by Jona Lendering