Франц Бекенбауер
Франц Антон Бекенбауер (нем. Franz Beckenbauer; Минхен, 11. септембар 1945 — Минхен, 7. јануар 2024) био је немачки фудбалер и тренер.[1]
| Франц Бекенбауер | |||
|---|---|---|---|
 Франц Бекенбауер 2019. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Франц Антон Бекенбауер | ||
| Надимак | Кајзер | ||
| Датум рођења | 11. септембар 1945. | ||
| Место рођења | Минхен, Немачка | ||
| Датум смрти | 7. јануар 2024. (78 год.) | ||
| Место смрти | Минхен, Немачка | ||
| Позиција | Одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1959−1964 | Бајерн Минхен | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1964—1977 1977—1980 1980—1982 1983 |
Бајерн Минхен Њујорк космос Хамбургер Њујорк космос |
427 105 28 27 |
60 19 0 2 |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1965—1977 |
 Западна Немачка | 103 | 14 |
| Тренерска каријера | |||
| 1984—1990 1990—1991 1994 1996 |
Немачка Олимпик Марсеј Бајерн Минхен Бајерн Минхен | ||
Био је најуспешнији немачки фудбалер, који је први одиграо више од 100 утакмица за националну репрезентацију.[2][3] Као активни фудбалер освојио је Светско првенство у фудбалу 1974., а затим као тренер 1990. Био је организатор и главни промотер Светског првенства у фудбалу 2006. Два пута проглашен европским фудбалером године, Бекенбауер је играо је на три ФИФА светска првенства и два Европска првенства. Он је један од тројице мушкараца, заједно са Бразилцем Мариом Загалом и Французом Дидијеом Дешаном, који су освојили Светско првенство као играч и као менаџер.[4] Био је први капитен који је освојио Светско првенство и Европско првенство на међународном нивоу и Европско првенство на клупском нивоу. Он је био именован у Светски тим 20. века 1998. године, тим снова ФИФА Светског првенства 2002. године, тим снова Златне лопте 2020. године, а 2004. је уврштен у ФИФА 100 списак највећих живих светских играча.[5][6][7]
Бекенбауер је предводио успешну кандидатуру Немачке за домаћина Светског првенства у фудбалу 2006. и председавао је организационим комитетом. Радио је као експерт за Скај Немачка и 34 године као колумниста за таблоид Билд, оба до 2016. године.[8] У августу 2016. објављено је да се против Бекенбауера води истрага због преваре и прања новца у оквиру Светског првенства 2006. године.[9] Истрага је затворена без пресуде 2020. године пошто је наступила застарелост.[10]
Биографија уреди
Франц Бекенбауер је рођен 1945. године, као син поштанског вишег секретара Франца Бекенбауера ( 1905; 1977) и његове супруге Антоније ( 1913; 2006), у Минхен-Гизингу. Почео је играти фудбал у „СК Минхен 1906" (SC 1906 München). Са 13 година се због личних разлога није пребацио у тадашњи највећи фудбалски клуб у Минхену „ГСУ 1860 Минхен“ (TSV 1860 München) него у "Бајерн Минхен" (FC Bayern München). Са непуних 20 година, у 6. игри сезоне, дебитовао је 2. септембра 1964. са Бајерном у тадашњој регионалној, другој по јачини лиги Немачке. Од те утакмице је као лево крило или центарфор одиграо скоро све утакмице до краја сезоне. Бајерн је ту сезону завршио на првом месту са 55:17 поена и уласком у прву бундеслигу. Још у регионалној лиги играо је заједно са Сепом Мајером (нем. Sepp Maier) и Гердом Милером (нем. Gerd Müller), са којима је обележио наредне године немачког фудбала.
У младој репрезентацији Немачке дебитује 1964. године када игра 3 утакмице а у екипи Б немачке репрезентације игра две утакмице 1965. године, када бива замењен за Гинтера Нецера (нем. Günther Netzer).
У првој сезони у првој бундеслиги, Бајерн Минхен је изгубио прву утакмицу против 1860 Минхен са 0:1, због чега је крај сезоне дочекао на 3 месту (да је победио и прву утакмицу, Бајерн би био први). Успешнији су били у купу Немачке, када победом над Мајдерихер СК (нем. Meidericher SV) са 4:2, освајају прво место. Бекенбауер је постигао четврти гол за Бајерн .
Први гол за репрезентацију Немачке, Бекенбауер је постигао 26. септембра 1965. у Стокхолму у квалификационој утакмици за светско првенство против Шведске, након само 6 утакмица у бундеслиги. Победом против Шведске са 2:1, Немачка се квалификовала за светско првенство у фудбалу 1966. у Енглеској. У његовој петој утакмици у дресу репрезентације, 23. марта 1966. против Холандије, постигао је своја прва два гола за национални тим Немачке (резултат 4:2).
Са Бајерном из Минхена освојио је 4 пута немачко првенство (1969., 1972., 1973., 1974) и 4 пута Европске купове. Године 1972. и 1976. изабран је најбољег фудбалера Европе.
Године 1977. прелази у Њујоршки „Космос“, а 1980. се враћа у Немачку у Хамбургер СВ са којима осваја 1982. немачко првенство.
Од 1984. до 1990. био је тренер немачке фудбалске репрезентације.
Од 1994. је у управи Бајерн Минхена. Франц Бекенбауер има титулу „почасног амбасадора Републике Косово" од 2011. године због залагања да Косово буде примљено у чланство ФИФА и УЕФА. Ово је било прво признање које је Бехђет Пацоли доделио у својству председника Косова.[11]
Статистика каријере уреди
Клуб уреди
| Клуб | Сезона | Лига | Куп | Европа | Друго | Укупно | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дивизија | Појава | Голова | Појава | Голова | Појава | Голова | Појава | Голова | Појава | Голова | ||
| Бајерн Минхен | 1963–64 | Регионална лига Југ | 0 | 0 | — | — | 6[а] | 2 | 6 | 2 | ||
| 1964–65 | Регионална лига Југ | 31 | 16 | — | — | 8[б] | 2 | 39 | 18 | |||
| 1965–66 | Бундеслига | 33 | 4 | 6 | 1 | — | — | 39 | 5 | |||
| 1966–67 | Бундеслига | 33 | 0 | 5 | 0 | 9 | 0 | — | 47 | 0 | ||
| 1967–68 | Бундеслига | 28 | 4 | 4 | 0 | 7 | 1 | — | 39 | 5 | ||
| 1968–69 | Бундеслига | 33 | 2 | 6 | 0 | — | — | 39 | 2 | |||
| 1969–70 | Бундеслига | 34 | 6 | 1 | 0 | 2 | 0 | — | 37 | 6 | ||
| 1970–71 | Бундеслига | 33 | 3 | 9 | 1 | 8 | 1 | — | 50 | 5 | ||
| 1971–72 | Бундеслига | 34 | 6 | 6 | 1 | 7 | 0 | — | 47 | 7 | ||
| 1972–73 | Бундеслига | 34 | 6 | 6 | 0 | 6 | 1 | 5[в] | 0 | 51 | 7 | |
| 1973–74 | Бундеслига | 34 | 4 | 4 | 0 | 10 | 1 | — | 48 | 5 | ||
| 1974–75 | Бундеслига | 33 | 1 | 3 | 0 | 7 | 1 | — | 43 | 2 | ||
| 1975–76 | Бундеслига | 34 | 5 | 7 | 2 | 9 | 0 | 2[г] | 0 | 52 | 7 | |
| 1976–77 | Бундеслига | 33 | 3 | 4 | 0 | 6 | 1 | 4[д] | 0 | 47 | 4 | |
| Укупно | 427 | 60 | 61 | 5 | 71 | 6 | 25 | 4 | 584 | 75 | ||
| Њујорк Космос | 1977 | NASL | 15 | 4 | — | — | 6[ђ] | 1 | 21 | 5 | ||
| 1978 | NASL | 27 | 8 | — | — | 6[ђ] | 2 | 33 | 10 | |||
| 1979 | NASL | 12 | 1 | — | — | 6[ђ] | 0 | 18 | 1 | |||
| 1980 | NASL | 26 | 4 | — | — | 7[ђ] | 1 | 33 | 5 | |||
| Укупно | 80 | 17 | — | — | 25 | 4 | 105 | 21 | ||||
| ФК Хамбургер | 1980–81 | Бундеслига | 18 | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 | — | 20 | 0 | |
| 1981–82 | Бундеслига | 10 | 0 | 3 | 0 | 5 | 0 | — | 18 | 0 | ||
| Укупно | 28 | 0 | 5 | 0 | 5 | 0 | — | 38 | 0 | |||
| Њујорк Космос | 1983 | NASL | 25 | 2 | — | — | 2[ђ] | 0 | 27 | 2 | ||
| NY Космос укупно | 105 | 19 | — | — | 27 | 4 | 132 | 23 | ||||
| Укупно у каријери | 560 | 79 | 66 | 5 | 76 | 6 | 52 | 8 | 754 | 98 | ||
- ^ Appearances in Бундеслига promotion play-offs
- ^ 6 appearances (1 goal) in Bundesliga promotion play-offs, 2 appearances (1 goal) in Southern German Cup
- ^ Appearances in DFB-Ligapokal
- ^ Appearances in UEFA Super Cup
- ^ Appearances in UEFA Super Cup and in Intercontinental Cup
- ^ а б в г д Appearances in NASL play-offs
Интернационално уреди
| Национални тим | Година | Појава | Голова |
|---|---|---|---|
| Немачка | 1965 | 3 | 0 |
| 1966 | 12 | 7 | |
| 1967 | 5 | 0 | |
| 1968 | 9 | 1 | |
| 1969 | 6 | 0 | |
| 1970 | 12 | 2 | |
| 1971 | 9 | 2 | |
| 1972 | 7 | 0 | |
| 1973 | 10 | 1 | |
| 1974 | 15 | 0 | |
| 1975 | 7 | 0 | |
| 1976 | 7 | 1 | |
| 1977 | 1 | 0 | |
| Укупно | 103 | 14 | |
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 120. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Der Kaiser, the brains behind Germany”. FIFA. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 24. 07. 2009.
- ^ Lawton, James (03. 6. 2006). „Franz Beckenbauer: The Kaiser”. The Independent. UK. Приступљено 24. 07. 2009.
- ^ West, Jenna (15. 7. 2018). „Didier Deschamps Becomes Third to Win World Cup as Player and Manager”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 20. 5. 2019. г. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Pele's list of the greatest”. BBC Sport. 4. 3. 2004. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2013.
- ^ Leme de Arruda, Marcelo (24. 7. 2014). „World All-Time Teams”. RSSSF. Архивирано из оригинала 8. 2. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2014.
- ^ „FIFA DREAM TEAM: Maradona voted top player”. expressindia.com. 19. 6. 2002. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2014.
- ^ „Franz sagt Servus”. Bild (на језику: немачки). 20. 12. 2016. Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018.
- ^ „Franz Beckenbauer investigated for corruption over 2006 World Cup - BBC News”. BBC News. септембар 2016. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016.
- ^ „Franz Beckenbauer's trial for corruption charges ends without verdict”. Sky Sports. Sky UK. 28. 4. 2020. Приступљено 19. 7. 2021.
- ^ Bekenbauer počasni ambasador Kosova, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Франц Бекенбауер на сајту National Football Teams (језик: енглески)
Литература уреди
- Hesse-Lichtenberger, Ulrich (2002). Tor! The Story of German Football. London: WSC Books. ISBN 978-0-9540134-3-1.
- Beckenbauer, Franz, Cramer, Dettmar: Nicht nur ein Spiel!. Rowohlt, Reinbek. 2006. ISBN 978-3-498-00640-2..
- Körner, Torsten: Franz Beckenbauer – der freie Mann. Scherz, Frankfurt. 2005. ISBN 978-3-502-18391-4..
- Kratzert, Armin: Beckenbauer taucht nicht auf. Roman. . München: Kirchheim Verlag. 2012. ISBN 978-3-87410-119-6.
- Kummermehr, Petra (ed): Das Buch Franz. Botschaften eines Kaisers. Diederichs. . München. 2011. ISBN 978-3-424-35063-0..
Спољашње везе уреди
- Franz Beckenbauer Foundation
- Facts on Beckenbauer Архивирано на сајту Wayback Machine (16. август 2014)
- Portrait of Franz Beckenbauer
