Хрвати у Босни и Херцеговини
Хрвати у Босни и Херцеговини, познати и као босанскохерцеговачки Хрвати и босански Хрвати, трећа су по бројности етничка група и један од три уставна народа у Босни и Херцеговини.[2] Према попису становништва из 2013. године, било их је 544.780 и чинили су 15,43 % становништва БиХ.[3]
 Застава Хрвата у Босни и Херцеговини | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 544,780 (2013)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Федерација БиХ | 497.883 (22,44%) |
| Република Српска | 29.645 (2,41%) |
| Брчко Дистрикт | 17.252 (20,66%) |
| Језици | |
| хрватски језик | |
| Религија | |
| католичка | |
| Сродне етничке групе | |
| Бошњаци и босанскохерцеговачки Срби | |
Живе претежно у Федерацији БиХ, где чине већинско становништво у четири кантона: посавском, херцег-босанском, западнохерцеговачком и херцеговачко-неретванском. Знатну мањину чине у средњобосанском кантону.
Историја
уредиФункционери су се обично ротирали између три етничке заједнице у Босни и Херцеговини. Током 1980-их, многи босанскохрватски Хрвати имали су високе функције, укључујући Анту Марковића, Бранка Микулића и Мату Андрића.
Неколико група Хрвата из Херцеговине одржавало је блиске везе са хрватским усташким емигрантима, с циљем рушења Југославије и поновног успостављања независне хрватске државе. Једна таква група, инспирисана и могуће организована од стране фратра Јозе Крижића из Дувна, укључивала је војнике који су служили војни рок у Југословенској армији. Године 1985. ухапшени су и осуђени за покушај тероризма.[4][5]
Током рата у БиХ, створили су своју државу Хрватску Републику Херцег-Босну, која је касније укинута уласком Хрвата из БиХ у Федерацију са Муслиманима (Бошњацима). Хрватско-бошњачки рат био је на врхунцу 1993. године. У марту 1994, бошњачко и хрватско руководство потписали су Вашингтонски споразум, према којем су подручја под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и ХВО-а уједињена у Федерацију Босне и Херцеговине. Након потписивања Вашингтонског споразума, Хрватска војска, ХВО и АРБиХ повратили су контролу југозападне Босне и Херцеговине у седам војних операција. У децембру 1995. године, рат је завршен потписивањем Дејтонског споразума.
Референце
уреди- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини” (PDF). 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2016.
- ^ „Constitution of Bosnia and Herzegovina” (PDF). Constitutional Court of Bosnia and Herzegovina. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2015. г. Приступљено 30. 12. 2011. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 25. 05. 2019.
- ^ „Inspirisao ih fratar”. Politika ekspres. 28. 9. 1985.
- ^ Karan, Ljuban (2006). Bio sam oficir KOS-a. Belgrade: Filip Višnjić, Blic. стр. 32—40.
Литература
уреди- Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
