Википедија

Цитруси

Цитрус (лат. Citrus), ређе агруми, заједничко је име за род биљака (Citrus), из породице Rutaceae, које потичу из тропски и суптропских делова југоисточне Азије. Биљке из рода цитруса најчешће су велики грмови или мала стабла висине између 5 и 15 метара. Најчешће су зимзелене. Цветови су једноструки или у облику цвата. Плод је хесперидијум дужине и пречника 4-20 центиметара, а једе се свеж или прерађује у сокове, мармеладе итд.

Цитрус
Временски распон: тортон–садашњост, 8–0 Ma[1]
цветови и плодови врсте Citrus reticulata
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Sapindales
Породица: Rutaceae
Потпородица: Citroideae
Племе: Citreae
Род: Citrus
L.
Врсте и хибриди

Предачке врсте:
Citrus maxima – помело
Citrus medica – цитрон
Citrus reticulata – мандарина
Citrus micrantha – a памеда
Citrus hystrix – кафир лимета
Citrus cavaleriei - Ајченг папеда
Citrus japonica - кумкват
Citrus limetta — слатка лимета

Важни хибриди:
Citrus × aurantiifolia – лимета
Citrus × aurantium – горка поморанџа
Citrus × latifolia – персијска лимета
Citrus × limon – лимун
Citrus × limonia – рангпур
Citrus × paradisi – грејпфрут
Citrus × sinensis – наранџа
Citrus × tangerina – танџарина
Такође погледајте испод за друге врсрте и хибриде.

Синоними

Eremocitrus
Microcitrus
and see text

Род Citrus је пореклом из Јужне Азије, Источне Азије, Југоисточне Азије, Меланезије и Аустралије. Домородачке културе на овим просторима су од давнина користиле и припитомиле разне врсте цитруса. Одатле се његово узгајање проширило у Микронезију и Полинезију аустронезијском експанзијом (око 3000–1500. п. н. е.); и на Блиски исток и Медитеран (око 1200. п. н. е.) путем трговине тамјаном, па надаље у Европу.[2][3][4][5][6]

Историја уреди

Цитруси су пореклом из субтропских и тропских подручја Азије, острва југоисточне Азије, Блиске Океаније и североистока Аустралије. Припитомљавање врста цитруса укључивало је много хибридизација и интрогресија, остављајући пуно неизвесности у вези с тим када се и где припајање прво догодило. Геномска, филогенетичка и биогеографска анализа[7] показала је да је средиште порекла рода Citrus вероватно југоисточно подножје Хималаја, у регији која се протеже од источног Асама, северног Мјанмара, до западног Јунана. Дивергенција је вероватно почела од претпостављеног претка Poncirus trifoliata. Промена климатских услова током касног миоцена (пре око 11,63 до 5,33 ) резултирала је еволуцијском радијацијом, односно изненадном појавом специјације.[2]

Врсте произашле из овог догађаја укључују лимунове (Citrus medica) јужне Азије, помела (C. maxima), континентална југоисточна Азија, мандарине (C. reticulata), патуљасте наранџе (C. japonica), мангшанијеган (C.mangshanensis), i ајчанг папеда (C. ichangensis) југоистока Кине; кафирске лимете (C. hystrix) са острва југоисточне Азије, те бајасонг и самујао (C. micrantha) са Филипина.[2][3]

 
Мапа изворних распрострањења главних дивљих култивара „цитруса“ и одабрани релевантни дивљи таксони.

Након тога, уследило је ширење врста род Citrus на Тајван и Јапан, у раном плиоцену (пре око 5,33 до 3,6 милиона година), што је резултирало настанком наранџе тахибана (Citrus tachibana) и изван Воласове линије у Папуа Новој Гвинеји и Аустралији током раног плеистоцена (пре 2,5 милиона до 800.000 година), где су се догодили даљи специјацијски догађаји који су резултирали појавом аустралских лимета.[2][3]

Таксономија уреди

Главни чланак: Таксономија цитруса
 
Pодови цитруса груписани по сродственој сличности; дијаграм према подацима Cur et al. (2016)[8]
 
Тродимензионална пројекција главне компонентне анализе хибрида цитруса, са лимунима (жута), помелима (плава), мандарином (црвена) и микрантом (зелена) које дефинишу оси. Очекује се да ће се хибриди наћи између родитеља: ML: мексичка лимета; A: Алемов; V: Волкамеров лимун; M: Мајеров лимун; L: уобичајени и „слатки“ лимунови; B: Бергамотова наранџа; H: хаплоидна клементина; C: клементине; S: горке наранџе; O: слатке наранџе; G: грејпфрути.
Слике из: Curk, et al. (2014).[9]

Таксономија и биосистематика рода су сложене и нејасан је прецизан број природних врста, јер су многе од именованих хибриди који се клонски размножавају семеном (путем апомиксије), а генетички докази упућују на то да су чак и неке дивље, истински расплодне врсте хибридног поријекла.

Највише култивисана Citrus spp. изгледа да су природни или вештачки хибриди малог броја основних предачких врста, укључујући лимун, помело, мандарину и папеду (види слику).[10] Природне и култивирани хибриди цитруса укључују комерцијално важно воће, као што су наранџее, грејпфрути, лимуни, лимете и неке мандарине.

Филогенетичке анализе сугерирају да су врсте рода Oxanthera са Нове Каледоније могле бити прелазне ка роду Citrus.[11]

Опис уреди

Стабло уреди

Ове биљке су велики грмови или стабла мале до умерене величине, која достижу 5–15 m (16–49 ft) висине, са бодљикавим изданцима и наизменично распоређеним зимзеленим листовима са целом ивицом.[12] Цветови су појединачни или у малим гроњама, сваки цвет пречника 2–4 cm (0,79–1,57 in), са пет (ређе четири) белих латица и бројним прашницима; често су веома јаког мириса, због присуства есенцијалних уљних жлезда.[13]

Плод уреди

Плод је хесперидијум, специјализована бобица, лоптаста до издужена,[14] 4–30 cm (1,6–11,8 in) дуга и 4–20 cm (1,6–7,9 in) пречника, са кожном кором или „љуском“ званом перикарп. Најудаљенији слој перикарпа је „егзокарп” који се зове флаведо, а познат је и под називом зест. Средњи слој перикарпа је мезокарп, који се код цитруса састоји од белог, сунђерастог „албеда” или „сржице”. Најдубљи слој перикарпа је ендокарп. Простор унутар сваког сегмента је локула испуњена везикулама сока, или „пулпом”. Из ендокарпа се „длаке“ у облику низа протежу у локуле, које обезбеђују храну плоду док се развија.[15][16] Многе сорте цитруса су развијене да буду без семена (види нуцеларни ембрион и партенокарпија) и да се лако гуле.[14]

Цитрусно воће је препознатљиво по свом мирису, делом због флавоноида и лимоноида (који су заузврат терпени) садржаних у кори, а већина је пуна сока. Сок садржи велику количину лимунске киселине и других органских киселина[17] што им даје карактеристичан оштар укус. Род је комерцијално важан, јер се многе врсте узгајају због свог воћа, које се једе свеже, цеђено за сок или конзервира у мармеладама и укишељеном поврћу.

Такође су добар извор витамина Ц. Садржај витамина Ц у плоду зависи од врсте, сорте и начина узгоја.[18] Флавоноиди укључују различите флаваноне и флавоне.[19]

Арома уреди

Плодови рода Цитрус имају интензиван мирис због флавоноида и лимоноида, који су заправо терпени. Садрже лимунску киселину и велике количине витамина Ц.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Wu, Guohong Albert (7. 2. 2017). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. PMID 29414943. S2CID 205263645. doi:10.1038/nature25447  . 
  2. ^ а б в г Wu GA, Terol J, Ibanez V, López-García A, Pérez-Román E, Borredá C, Domingo C, Tadeo FR, Carbonell-Caballero J, Alonso R, Curk F, Du D, Ollitrault P, Roose ML, Dopazo J, Gmitter FG, Rokhsar DS, Talon M (фебруар 2018). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. Bibcode:2018Natur.554..311W. PMID 29414943. doi:10.1038/nature25447  . 
  3. ^ а б в Fuller, Dorian Q.; Castillo, Cristina; Kingwell-Banham, Eleanor; Qin, Ling; Weisskopf, Alison (2017). „Charred pomelo peel, historical linguistics and other tree crops: approaches to framing the historical context of early Citrus cultivation in East, South and Southeast Asia”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. стр. 29—48. ISBN 9782918887775. doi:10.4000/books.pcjb.2107. 
  4. ^ Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo; Coubray, Sylvie; Luro, François (2017). „Introduction”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean: Acclimatization, diversification, uses. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  5. ^ Langgut, Dafna (2017). „The Citrus Route Revealed: From Southeast Asia into the Mediterranean”. HortScience. 52 (6): 814—822. doi:10.21273/HORTSCI11023-16  . 
  6. ^ Langgut, Dafna (2017). „The history of Citrus medica (citron) in the Near East: Botanical remains and ancient art and texts”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  7. ^ Wua et al. (2018)
  8. ^ Curk, Franck; Ollitrault, Frédérique; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (2016). „Phylogenetic origin of limes and lemons revealed by cytoplasmic and nuclear markers”. Annals of Botany. 11 (4): 565—583. PMC 4817432  . PMID 26944784. doi:10.1093/aob/mcw005. 
  9. ^ Curk, Franck; Ancillo, Gema; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Perrier, Xavier; Jacquemoud-Collet, Jean-Pierre; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (decembar 2014). „Next generation haplotyping to decipher nuclear genomic interspecific admixture in Citrusspecies: analysis of chromosome 2”. BMC Genetics. 15 (1): 152. ISSN 1471-2156. PMC 4302129  . PMID 25544367. doi:10.1186/s12863-014-0152-1. 
  10. ^ Klein, Joshua D. (2014). „Citron Cultivation, Production and Uses in the Mediterranean Region”. Medicinal and Aromatic Plants of the Middle-East. Medicinal and Aromatic Plants of the World. 2. стр. 199—214. ISBN 978-94-017-9275-2. doi:10.1007/978-94-017-9276-9_10. 
  11. ^ Bayer, R. J., et al. (2009). A molecular phylogeny of the orange subfamily (Rutaceae: Aurantioideae) using nine cpDNA sequences. American Journal of Botany 96(3), 668–85.
  12. ^ Del Hotal, Tom. „CITRUS PRUNING” (PDF). California Rare Fruit Growers. 
  13. ^ Miguel, M.G.; Dandlen, S.; Figueiredo, A.C.; Barroso, J.G.; Pedro, L.G.; Duarte, A.; Faísca, J. (2008). „Essential oils of flowers of Citrus sinensis and Citrus clementina cultivated in Algarve, Portugal”. Acta Horticulturae. 773 (773): 89—94. doi:10.17660/ActaHortic.2008.773.12. hdl:10400.1/2788  . 
  14. ^ а б Janick, Jules (2005). „Citrus”. Purdue University Tropical Horticulture Lecture 32. Архивирано из оригинала 24. 6. 2005. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  15. ^ „Citrus fruit diagram”. ucla.edu. Архивирано из оригинала 3. 10. 2012. г. 
  16. ^ „Lith”. TheFreeDictionary.com. 
  17. ^ Duarte, A.; Caixeirinho, D.; Miguel, M.; Sustelo, V.; Nunes, C.; Fernandes, M.; Marreiros, A. (2012). „Organic Acids Concentration in Citrus Juice from Conventional versus Organic Farming”. Acta Horticulturae. 933 (933): 601—606. doi:10.17660/ActaHortic.2012.933.78. hdl:10400.1/2790  . 
  18. ^ Duarte, A; Caixeirinho, D; Miguel, G; Nunes, C; Mendes, M; Marreiros, A (2010). „Vitamin C Content of Citrus from Conventional versus Organic Farming Systems”. Acta Horticulturae. 868 (868): 389—394. doi:10.17660/ActaHortic.2010.868.52. hdl:10400.1/1158  . 
  19. ^ „Flavonoid Composition of Fruit Tissues of Citrus Species”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2007. г. Приступљено 5. 7. 2011. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цитруси&oldid=27549500”