Чунтић
Чунтић (до 1995. Српски Чунтић) је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.
Српски Чунтић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Град | Петриња |
Област | Банија |
Становништво | |
— 2011. | 27 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 21′ 11″ С; 16° 17′ 51″ И / 45.353057° С; 16.297557° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 231 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44204 Јабуковац |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Историја
уредиПре Другог светског рата у фрањевачком самостану су се састајали и скривали оснивачи усташког покрета.
„ | Задњи састанак је одржан пред Божић 1940… На њему су донесени коначни закључци, који су се односили на устанак, о којем су усташки прваци имали већ готове планове, обзиром на примењене обавијести од Поглавника из иноземства и од веза са нашим пријатељским државама…[1] | ” |
Чунтић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Од стварања независне хрватске државе и напуштања својих домова највећег дела становништва, име селу је нелегитимно промењено у Чунтић.
Становништво
уредиНасеље је према попису становништва из 2011. године имало 27 становника.[2]
Националност[3] | 1991. |
Срби | 103 (96,26%) |
Хрвати | 1 (0,93%) |
Југословени | 2 (1,86%) |
остали и непознато | 1 (0,93%) |
Укупно | 107 |
Референце
уреди- ^ "Hrvatski narod" od 26. VIII 1941. u broju 193, извор: Dokumenti o protunarodnom radu i zlocinima jednog dijela katolickog klera, Joža Horvat i Zdenko Štambuk, 1946.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 4. 2. 2014.[мртва веза]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.