1189

Година 1189. (MCLXXXIX) почела је у недељу.

Догађаји уреди

21. јануар — Француски краљ Филип II Август и енглески Хенри II Плантагенет почињу да окупљају трупе како би водили Трећи крсташки рат.

7. мај — Хамбург је наводно примио дозволу за луку од Фриедриха Барбаросе. То се касније испоставило као лажњак. Ипак, то се сматра званичним датумом оснивања луке Хамбург и слави се сваке године као рођендан у луке.
11. мај — Одласком војске Фриедриха Барбаросе из Регенсбурга почиње трећи крсташки рат. У Цариграду, византијски цар Исак II одбио је да транспортује војску Фридриха Барбароса преко Босфора. На тај начин се транспорт намеће византијским градовима Адрианополису и Пелополису. Прелаз се коначно одвијао од Галипоља преко Хелеспонта.

6. јул — Умро је Хенри II Плантагенет од Енглеске после окончаног рата против Филипа II Августа француског и Ричарда. Прихватио је њихове услове: платио је Филипу 20.000 марака и признао је Ричарда као наследника енглеског престола. Хенри је сломљеног срца схватио да је његов други наследник, Џон, такође био у савезу против њега у рату.
27. јул — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.

6. јул — Умро је Хенри II Плантагенет, енглески краљ, раније војвода од Аквитаније.
27. јул — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.

27. август — Почела је Опсада Акре.
28. август — Краљ Ги Лизињан из Јерусалима започиње поновно освајање свог краљевства Опсадом Акре.
29. август — Бан Кулин пише Кулинову повељу.

3. септембар — Крунисан је Ричард Лавље Срце. Одмах почиње да продаје дворце, лордство, привилегије и градове како би финансирао свој дуго очекивани крсташки рат против Саладина. Он држи поред енглеске краљевске династије још и титулу грофа Мајне, војводе од Нормандије и грофа Анжујског.
7. септембар — У поход у Трећи крсташки рат, крећу и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца.

4. октобар — Битка за Акру завршава се губицима између Саладина и крсташа у Акри. Вест о инвазији Фридриха Барбаросе подиже морал у крсташкој војсци, али и доводи до тога да Саладин ојача своје снаге, тако да је он у стању да огради снаге у Акри опседајуће хришћане у други опсадни прстен.
31. октобар — Муслиманске галије пробијају хришћанску морнаричку блокаду и снабдевају опседнути град Акру храном.

26. децембар — Аиубидска флота осваја приступ луци Акра.
Википедија:Непознат датум — Тврђава крсташа Крак де Монтреал заробљена је од стране Саладина.
Википедија:Непознат датум — Санчо I од Португалије осваја град Силвес Алмохада и након тога се први пут назива и краљем Алгарвеа.
Википедија:Непознат датум — Констанца, краљица Сицилије, супруга цара Хајнриха VI, насљеђује Норманско краљевство на Сицилији и јужној Италији.
Википедија:Непознат датум — Канонизован је бискуп Отон из Бамберга.
Википедија:Непознат датум — Леон Теокит постао је цариградски патријарх.